KRILA – Jovica N. Đorđević

Vilo mila pozajmi mi krila,

da pogledam gore sa visine,

dal’ mi draga s’ drugim gnezdo svila,

da li drugi o njoj sada brine.

Vilo mila pozajmi mi krila.

 

“Tužna dušo luda ti je glava,

smiri srce, glava će ti pasti,

tvoja draga sada s’ drugim spava,

drugome se daruje u strasti.

Tužna dušo luda ti je glava”.

 

Vetru jaki sad ti me odnesi,

do prozora moje drage mile,

dal’ je moglo tako da se desi,

Možda su me vile prevarile.

Vetru jaki sad ti me odnesi.

 

“Dobra dušo neću da te lažem,

od jada ti sada ja prosim,

ne znam kako istinu da kažem,

neću tebe uzalud da nosim.

Dobra dušo neću da te lažem”

 

“Neverna je tvoja draga bila,

tobom se je vešto poigrala,

drugome je ona odlazila,

drugome je svoje srce dala.

Neverna je tvoja draga bila”.

 

autor

Jovica N. Đorđević

 

GROBOVI ĆUTE

Sablasno tiho, samo vetar cvili,
ni pesme, ni glasa, zvuka flaute,
u počinu tela ljudi su svili,
čuvaju tajne dok grobovi ćute.
 
Umorna ptica dok ka jugu leti,
u begu od ledene duge zime,
na grob k’o na rame junaku sleti,
Na ploči bledi uklesano ime.
 
Junačke grudi sad prožima trava,
bačene daleko od rodne grude,
još poj ptica čuva od zaborava,
 
sećanje na hrabre velike ljude.
Ni pesme, ni glasa, zvuka flaute,
u beskraju svome grobovi ćute.

Настави са читањем “GROBOVI ĆUTE”

SEME – Jovica N. Đorđević

Bože dragi novo seme sadi,
po svom liku, anđeoskoj duši,
pusti kišu po svojoj livadi,
da se dobro seme ne osuši.
Bože dragi novo seme sadi.
 
Bože sveti kako vreme leti,
iz semena novi život buja,
u veri će zauvek živeti,
boreći se protiv svih oluja.
Bože sveti kako vreme leti.
  Настави са читањем “SEME – Jovica N. Đorđević”

Olimp

Daj mi Bože Atlasovu snagu,
da ja zemlju na Olimp odnesem,
pred bogove, da joj skinem ljagu,
svojom rukom zlo sa nje d’otresem.
Daj mi Bože Atlasovu snagu.

Sa zlom krvlju neću da se mirim,
nit’ da ljubim đavolje im skute,
hoću svetom ljubav da proširim,
da zlotvori u nemoći ćute.
Sa zlom krvlju neću da se mirim.

Bože dragi Erosa probudi,
tvoja milost nek s’ nebesa lije,
iz pehara što nam svima nudi,
kap ljubavi da svako popije.
Bože dragi Erosa probudi.
Настави са читањем “Olimp”

Anđeoske trube – Jovica Djordjević

Poslušaj Bože anđeoske trube,
i tihi vapaj umirućeg stada,
lažni podanici skute ti ljube,
dok nama krotkima nestaje nada.

Pogledaj Bože na krvave suze,
tela ispijena, prozračno bela,
čeličnog orla što nadu nam uze,
na igle što nam ubadaju tela.

Pa podigni glas moj presvetli Bože,
spasi ljude, pogledaj na mene,
pošalji nam svoje dobre velmože,

nek ljubav ljud”ma protiče kroz vene.
Sakrij horde što laćaju se mača,
ne daj da bude dečijega plača.

autor
Jovica N. Đorđević