Аутор: BojanDj

 

Z A U V E K

Draga,
Te noći
sam po prvi put
osetio drhtaj.

To je bilo
zbog dodira tvog.

Draga,
Te noći
mi se po prvi put
oteo uzdah.

To je bilo
zbog pogleda tvog.

Draga,
Te noći
mi je po prvi put
potekla suza.

To je bilo
zbog odlaska tvog.

Z A U V E K.

© Bojan Djurica

 

 

 

 

 KAKO RAZUMETI TIŠINU ?

Kako razumeti tišinu  ?
I njenu moć da sa nekom,
samo njoj znanom, lakoćom
upije svaku moju reč.

Kako razumeti tišinu ?
I njenu drskost.
Jer je, ne pitajući me,
i ovu prostoriju okupirala skroz.
Jer je i ovu praznu šoljicu
od kafe na tvom stolu,
i ovaj tvoj zaboravljeni,
nenavijeni sat,
opet ne pitajući me,
prigrabila za sebe.
Postali su deo nje.

Kako razumeti tišinu ?
Jer iako je nikada ne pozivam
uvek nekako sama dođe.
Sedne tu i pravi mi društvo
po nekoliko minuta, sati, dana.
Sedi tako i ćuti, zajedno sa mnom.

Kako razumeti tišinu ?
I njen iskonski strah. Od tebe.
Mislim da nikada neću shvatiti
zašto je to zaista tako.
Dovoljno je da samo,
makar I šapatom,
izgovorim tvoje ime
ili da se ti pojaviš na vratima
našeg malog stana
pa da ona odmah nekuda
pobegne, nestane.
Kako razumeti tišinu ?

  © Bojan Djurica