ПОЕЗИЈА АНАЛИТИЧКЕ ЛЕПОТЕ
О поетици Стевке Козић Прерадовић написано је много доследног из пера познатих стваралаца који не би олако ставили свој потпис.Ради се о песникињи дугог стваралачког делања позамашног опуса аутентичне решености која у тајне дечије поезије улази тананим али и лепршавим стиховима који код одраслог читаоца остављају жељу повратка у досањано најлепше , ишчезло, док децу радује сликовитом поетском блискошћу. Ова поезија плени елеганцијом, пријемчивих стихова она проналази уточиште у неограниченом дечјем свету маште и искрености, прави је спој унутарњег уметничког и отвореног дечијег који суштински оправдава смисао поетског прегнућа. Прочитао сам у даху два наслова,две језгровите песничке конструкције хроконолошки како смо их угледали својим појављивањем ,,ГЛАС АНДРИЋ ГРАДА“ и инспиративну поетску сагу ,,ДИЈЕТЕ У КОМПЈУТЕРУ“ приступајући им као заједничкој импресији.Све што се налази између корица обеју књига, одражава дјечје одушевљено прихватање,што је резултат наглашене осећајности песникиње. Њен уметнички квантум је опсежан,тежи строжем реду низања стихова, што поетски изгледа функционално до перфекције.Њена поетика је својеврсни печат песничког језика метафоре и музике ритма, својствен овој песникињи, избор речи написаних у стиху не остављају никога равнодушним. Поезију ситуира са местом њезиног настајања дешавања. Духовита уверљива и речита у ономе што поезијом дотиче, приказује је једнако присутну у свим њезиним књигама. Аутентичност и доследност са којом располаже су тајне које открива без интерферирања ,властитом изражајношћу са особеном лепотом.
