Тихо, нечујно, као сенка,
лутам плочницима овог града.
Тражим себе.
Изгубио сам се негде.
Нигде ме нема.
Можда сам још за неким шанком,
пијан,
бљутав до гађења,
прљав, згужван.
А можда и мртав
за све који мисле да знају да мисле,
богом дане будале.
Подсећају ме на мене
пре генерацијског пијанства,
када смо сви мислили да…
не знам више шта.
А није ни битно.
Опет сам пијан.
Певушим песму,
јебем ли га чију:
„Боље
бити пијан
него стар.“
(Прочитано: 57 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.300.851 пута)
