ЕКСТАЗЕ
Посвета младости.
Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти, нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.
Кад временом додирнемо ништа,
од већега угледамо мало,
ми висине тражили у плитком,
а високо у дубине стало.
Оних волења бдења, никад бити неће,
осећања тупе ,немоћ како стиже,
све је мање великих хтења,
а Стикс се примиче, све ближе и ближе.
Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти,нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.
ЧОВЕКОВА МИНОРНОСТ
После кише радује се Сунце, бол бонацу у души најави. Живот супротности крајичи дане. Зло и добро себе хране. Време у човеку, човек у времену, утехе нема.
ЗАГОНЕТКА.
Чекао је, a нико није знао шта, ни кога? Да је бар дочекао. Умро је широк у тесном времену . На споменику уклесан епитаф : ,,Све сам дао.“
СМИСАО
Знати се клонити приземног, приметити непоновљиво, бити у дослуху са природом, умерити неумерено, пронаћи радост у сивом дану, видети утеху у осмеху, универзално волети.
САМ БИТИ
Бити сам,
а бити јак,
угледаш мрава,
на стази властитог немира.
Уоколо живот зри,
небо плавети, Сунца плам,
и гле чуда,
ниси сам.
САВЕТ СТАРИЦЕ
Никад не понижавај, не вређај, не исмејавај, не набеђуј, не наређуј“, ниси ближи Месецу од звезда. Што год радиш, ради сунчано, имаћеш очи од среће, одбранићеш се лепотом.
ГУБИТАК СЕБЕ
Кад човек себе изгуби,
изгубио је цео свет,
то значи не знати стати,
око себе не гледати,
у сунчану дану, таму крити,
попити океан, жедан бити.
КРХКО ПИТАЊЕ
Mоже ли се песник без песме крити
и злобно снити?
© Андреја Ђ. Врањеш
