ЈА И ЖИВОТ
Шта сам уопште ЈА,
и ко сам ЈА?
Одакле сам ЈА?
Како је МЕНИ?
Ја сам нико и ништа.
Једно покретно, сићушно,
живо, човеколико зрнце,
са нешто мало памети,
што тумара,
овим пространствима,
друмовима, шумама,
рекама и морима…
Борим се да преживим,
као већина становништва.
Има и јаднијих од мене.
Али сви ми делимо
исту и сличну судбину.
Ја сам мученик,
сељачке лозе.
Син, отац, деда,
па чак и прадеда.
Осуђеник на живот.
Да учим, радим, волим…
Да се веселим и тугујем…
Да чиним нешто корисно,
да се играм, ловим, пецам…
Разликујем добро од зла.
Грешим и исправљам грешке,
Борим се против неправде.
Сиротан, скроман,
искрен у души и у срцу
и чистог образа.
Са радошћу чекам,
сваку нову зору,
излазак сунца
и почетак новог дана.
А како ће протећи
и шта ће се дешавати?
Е, то је судбина.
На то не могу утицати.
А када буде увече.
Срећан сам.
Па преживео сам
још један дан…
А како ми је било?
То остаје закључано
у овом живом сефу.
Уопште не желим,
нити да се хвалим,
а ни да се жалим.
Најважније је,
да имам прилику,
да испратим залазак сунца,
осетим мирис ваздуха,
да се дивим звездама.
Да ме обасјају месечеви зраци,
пријатни али хладни.
Слушам свирку инсеката,
крештање ноћних птица.
И све тако
од јутра до сутра.
И док не дође
и тај ДАН.
Тада ћу последњи пут,
видети излазак
и залазак сунца.
Задњи пут удахнути
и издахнути ваздух,
осмехнути или се заплакати,
изговорити последњу реч.
Затим склопити очи.
И нестати …
Са ових простора …
Ето, то сам ЈА.
И то је МОЈ живот.
Зато сам ЖивотА!
© Живота Трифуновић
Кобиље
