Хајде да љубави дамо шансу
Да макар један трен заискри
Разнежи се и размигољи
Па вратимо се стварности исти!
Твој трептај ока ко слатка варка
Речи љубави безрезервне
Нека се царица устоличи
Тај златни дан за тебе и мене!
Дај буди храбри морепловац
И баци сидро услед тмине
Поларна светлост нек те обгрли
Има љубави, нек те не брине!
Ма пусти само пролазне ствари
Дане огољене па умивене
Окићене сатима беспућа лудих
Живи да вечност у нама крене!
И онда кад стварност прети да сврати
Том дугом улицом које се стиди
Заситимо се још једним пићем,
Нека нам срца “уснула”види!
Нека се уплаши и занеми
Претрне бледа и недоречена
Замишљена нек се запита
Што више љубави пољима нема!
(C) Сандра Сања Мајра Миладиновић
(Прочитано: 191 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.804 пута)
“Ма пусти само пролазне ствари
Дане огољене па умивене…”