ДИЈАЛЕКТИКА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Зашто ме повлачиш за плетенице љутито рече Јелена, дјевојчица првог разреда, дјечаку који је сједио у клупи иза?
Ето зато што хоћу, што ми је тако лијепо, одговори плавушан, широког осмјеха, као да је стасали, младић, који привлачи пажњу шармом.
Теби је лијепо али мене боли. Даница која је сједила са Јеленом у истој клупи помно је пратила дијалог. Битна, више бијесна што дјечак грубо чини њеној другарици, жустро одбруси : ,,Не вриједи ти то што радиш Михајило, Јелена је заљубљена у мог брата из шестог два, ти си незанимљив, да се ниси поново усудио, јер ћеш имати проблема“, зајапурена, брзо и без паузе рече што је наумила. Зачуђена виђеним и оним што је чула Јелена се приближи на неки начин другу. Лажеш да сам заљубљена у Рељу, мој момак је фудбалер и шта се тебе тиче ко мене вуче за косу, моја глава, моја коса. Види ти њу,воли фудбалера, е баш си ми ти за фудбалера, немој Јелена молим те, тактична заврши кратку тираду. Десило се једном, далеко давно, отишло у прошлост, чинило се и у заборав.
Ето зато што хоћу, што ми је тако лијепо, одговори плавушан, широког осмјеха, као да је стасали, младић, који привлачи пажњу шармом.
Теби је лијепо али мене боли. Даница која је сједила са Јеленом у истој клупи помно је пратила дијалог. Битна, више бијесна што дјечак грубо чини њеној другарици, жустро одбруси : ,,Не вриједи ти то што радиш Михајило, Јелена је заљубљена у мог брата из шестог два, ти си незанимљив, да се ниси поново усудио, јер ћеш имати проблема“, зајапурена, брзо и без паузе рече што је наумила. Зачуђена виђеним и оним што је чула Јелена се приближи на неки начин другу. Лажеш да сам заљубљена у Рељу, мој момак је фудбалер и шта се тебе тиче ко мене вуче за косу, моја глава, моја коса. Види ти њу,воли фудбалера, е баш си ми ти за фудбалера, немој Јелена молим те, тактична заврши кратку тираду. Десило се једном, далеко давно, отишло у прошлост, чинило се и у заборав.
Јелена некада крхка дјевојчица послије десетине Сарајевских сњегова завршила је археологију, постала запажен археолог. Михајло је пронашао сличан смисао, или боље речено, открио је тајну лијепог у сликарству, живот под свјетлима великих градова, радосна путовања, контакти са врхунским мајсторима, предао се мистерији топлине слика и хладних галерија. Сликар и рат се нису сложили. Живот као живот, терет скупљених догађаја, спојио је двије сродне судбине изван режираног лудила, у туђој земљи, мимо надања и очекивања. Јелена удата Бетега, атрактивна словенски сензуална, нашла се животом, гдје мода широко отвара путеве срећи, удала се за Италијана Лоренца, банкара и аквизитера, родила Луку у браку којег је прихватила као сустигнуто, ненадано. Свјесна, свеколике одговорности коју је преузела и због поштовања мужа којег није вољела, прихватила је избор као константу. Михајило је иза себе имао један брак без радости, фингираних осећања,нешто кад човијек призна себи да је у густој шуми промашио дрво. Равена,изненадан сценски сусрет, на платоу испред цркве Сан Витале. Небо азура, покрет и поглед, догодило се природно, Јелену и Михајила додирнула је прошлост, уздах и мирис враћеног маја. Примавера у граду Дантеа, као по инерцији, ништа није могло зауставити ријеку.
НЕБО КАО ДВОРИШТЕ
Колико пази,
нејасно страда,
Шта да чини, чему да се нада?
А да се макне негде,
можда на облак бео,
направи кућицу од светла,
двориште да му небо буде,
па кад у ноћну шетњу крене,
среће звезде уместо заблуде.
ПУТОКАЗИ БОЛА
Немири које време разноси.
© Андреја Ђ. Врањеш.
Колико пази,
нејасно страда,
Шта да чини, чему да се нада?
А да се макне негде,
можда на облак бео,
направи кућицу од светла,
двориште да му небо буде,
па кад у ноћну шетњу крене,
среће звезде уместо заблуде.
ПУТОКАЗИ БОЛА
Немири које време разноси.
© Андреја Ђ. Врањеш.
(Прочитано: 89 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.296.128 пута)
