Plašila me noć koje se ne sećam
ili se ne poznajemo dovoljno.
Njena tragična nadmoć i posebnost,
taman se dogodi; da mračne faze
prikrivam sanjarenjem, dubokim
disanjem i motivišućim rečima .
Kako ću smoći snage da prestanem
sa ovim pisanjem
na kolenima?
Kažeš jutro, ali
ja ne znam šta je jutro.
Poželiš mi laku noć a ja pišem još,
malo, ma samo još malo;
dobro, ako već ideš, idi
ali prerano odlaziš u tu noć, duboko
da joj se bestidno predaješ …
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.296.679 пута)