putujem pogledom za niskim oblacima
rukama bih im mogla taći vunaste rubove
za pokrivač bi ih mogla
hladno je
samo da su mi ruke
samo da mi je želje da se pomerim
u tišinama koje su ostale
u vremenu iza potrošene ljubavi
putuju pod oblacima ptice belokrile
odlaze i ostavljaju potrošeno leto
čujem im krik (možda je moj)
možda bih mogla ovo zaustaviti
ako im ponudim kosu
u crna gnezda bele da slete
samo da mi je glava
samo da mi je misli u koje bih ptice
i reči
i pesmu
samo da mi je mene
one pre tvoga odlaska
nepomična
pratim pogledom jata što lete u nebo i nestaju
nestaću i ja
ako ne izađem iz tišine u sebi
ako ne izgovorim pesmu šestim šapatom
( o šest godina pevanja o tebi)
šapćem je
govorim
vičem
(ili mi se čini)
čuje li me neko
sa druge strane sna
u kom postojim
(ili mi se čini)