IZ OHRIDSKOG PROLOGA EPISKOP NIKOLAJ PESME-Miroslav Krnjeta

Oko što sve vidi,uho što sve čuje,

s putnicima svima i svuda putuje;
Ne menjajuć mesta na svakom je mestu.
Gde s’ vrlina mesi,On je kvasac u testu,
gde se svetlost ište,On sam sebe daje,
gde se pomoć viče,On ne izostaje.
Tiho i nečujno al’ uvek u vreme
On stigne da požnje,i da baci seme,
stigne da nakara,stigne da nagradi,
mladog da ostari,starog da podmladi,
da oplevi,skreše,i pogladi voće-
svud stigne gde hoće,svud stigne kad hoće.
Gde god samac misli,gle,On osluškuje,
gde dvojica zbore,On k’o treći čuje,
tkalja gde tka platno,On joj konce broji,
vasionsko tkivo u pameti kroji,
o ko će mu znati stope i korake?
Ko mu prebrojati pute i konake?
Večan i besmrtan,trojičan i jedan,
u besputnoj mreži vasionskog tkiva
nevidljiv i vidan ma od kuda gledan
On pute proseca i pravce otkriva.
U besputnoj mreži On sve staze gleda,
i nijednom mravu zalutati ne da.
Mislima o njemu Jevtimije sveti
osamdeset leta na zemlji posveti.

ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ – Андреја Ђ. Врањеш


ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ

Питао је представивши се као заљубљеник поезије песника како се песник постаје,затекао га је , знати  колико било  о поезији па такво питање.Ипак то је немогућа алхемија одговор је био кратак, песник се не постаје.А шта је то алхемија упита овај надасве чудни радозналац? Сада већ није био сигуран шта је са „ПИТЦЕМ“ шта хоће од њега , да ли он то  можда не жели да ме дрибла како би се жаргонским речником рекло помисли  јер  и времена су постала дрска као и људи .Све што не ваља  у тону је ,  додуше  све је  суновратно и несигурно данас,да би и Хегел дошао у сумњу властитог промишљања . Када год је са млађим саговорницима разговарао обично није персирао,да ли је грешио често се питао,али како се деси да неко изненади глупавим питањем он је онда  по аутоматизму   градио преку дистанцу као што се десило овај пут.
Да ли сте прочитали  дело Алхемичар упита?
Нисам, одговори са лакоћом младић  и остаде у свом ћошкастом свету.
Некада се  не својом вољом и мимо  заслуге других, необјашњиво  нађемо у тренуцима  безизлаза, када нас спопадну неочекивани људи које не бисмо ни у подсвести хтели имати или се десе догађаји непредвидиви по свом току а најмање завршетку, а да би смо им се измакли истог трена искочили би кроз прозор да га где има, само да се спасимо муке или зла  без обзира на  могућу трагедију јер горе трагедије од ове нема .То су они тренуци немоћи када памет ништа не помаже,када не помаже ни Бог.Када се препустите као трупац воденој матици,па шта вам с деси само да се што пре заврши. Поприлично  бесан потрошеног такта којег је исцрпио живот измисли  да жури на пројекцију. А шта је  пројекција настави овај опет да као мушица напада. Шта је било касније песник  није знао да ли га је  изненадио својим гестом , ништа више није знао, само није  имао храбрости да даље  слуша његова несувисла питања, потрчао је као да трчи трку  за  спас живота,без окретања,учинило му се као да бежи од истих  прогонитеља који су прогонили ЛОРКУ,као да је бежао, да се  никада не врати, никада,као из каквог кошмарног сна.

Настави са читањем “ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ – Андреја Ђ. Врањеш”