Mnogi su ti pesmo o ljubavi pričali.
Velike ste misli zapisivali.
Ja bih da se svemu doda:
Ljubav je kao voda.
Kroz usku pukotinu zađe,
Prazninu u duši nađe,
Pa teče, buja i plavi,
Vrtloge pravi.
I gde god beše slobodnog mesta
Useli se i mesta nesta.
Potopi sve što beše pre nje,
Kao da nikad ni postojalo nije,
A onda otpoče svoj hir;
U duši tvojoj zavlada nemir.
Ponekad to bude baš lepo,
A ponekad tako glupo,beznadno,slepo…
Kada se desi situacija druga,
Pati se,boli,ljubav je tuga.
Borba se vodi,popuštaju brane,
I nema načina da bujica stane.
Roje se pitanja,počinju lutanja,
Misli se preplicu,
Unose nemir tvome biću.
Prave se kombinacije lude,
A one baš ništa ne nude.
A pesma tvoja postaje duga
Jedino u njoj nalaziš druga
Jedino u nju imaš vere
Da joj se tajne tvoje povere.