Još jedan dan prođe kraj mene
u prošlost ode i nigde traga
prošli su i mnogi dani drugi
sve je po starom moja draga.
Ništa se novo desilo nije
još uvek stojim negde sa strane,
zagledan u prazno, … u daljinu
ispraćam pogledom poslednje dane.
Prolaze dani tako kraj mene
i svaki svakom ko blizanci liče,
pobegao davno i dalje sa strane,
kao da nisam iz te priče.
Pa ipak nije baš sve tako,
ti čudni dani rade svoje,
stvaraju bore na mome licu,
i mojoj kosi menjaju boje.
I mada odavno ja sam po strani
zbunjeno zagledan u daljinu,
vreme me gazi, gužva i troši,
pa moram priznati gorku istinu;
Dani me ipak sa sobom vuku,
ja nisam imun, jer sam sa strane,
ipak je sat ugrađen u meni,
pa broji moga života dane.
Milovan Petrović