Некад кратко, искидано,
некад дубоко,
смислено…
Дишем и кад мислим да не дишем.
Чини ми се понекад
да знам смисао,
не знам да ли си некада
тако удисао?
Јасно, с циљем,
као да гледаш свет из ваздуха.
Некад дишем на силу.
И моји удаси су тада јачи.
Као роб, кога господар тлачи,
ја тад дишем пркосно.
Тако дишем кад заборавим
да удасима миришем читав свет.
И сетим се да смисао никад није изузет
ако га ја не умем спознати.