Добродошли!
Peko LALIČIĆ DALEKO U NAMA ili PREPISANA PESMA – V a s k u P o p i Sa tvojim stihovima se budim dok ona golubove okuplja u radosti mojoj i podupire stubove koji nebo drže i znam očiju njenih da nije ne bi bilo neba i da tvoja nije moja bi ruka nebo preselila … Настави са читањем “Peko Laličić, DALEKO U NAMA”
Peko LALIČIĆ
DALEKO U NAMA
ili
PREPISANA PESMA
– V a s k u P o p i
Sa tvojim stihovima se budim
dok ona golubove okuplja
u radosti mojoj
i podupire stubove
koji nebo drže
i znam
očiju njenih da nije
ne bi bilo neba
i da tvoja nije
moja bi ruka nebo preselila
u naš stan
jer i u meni daleko bdi ona
bez čijih sam pogleda
reka
koju su napustile obale
suze nisu znale kome pripadaju otvorenih očiju slepi razgledaju srca bol iscrtava sasušenu krv suze su se prikrale posmrtnoj muzici i pratile ritam orkestra pod zemljom
suze nisu znale kome pripadaju
otvorenih očiju
slepi razgledaju srca
bol iscrtava sasušenu krv
suze su se prikrale posmrtnoj muzici
i pratile ritam orkestra pod zemljom
tama se pretvori u sveopšti mrak i … …nastade čovek ja sam zvezda i plačem i oblaci plaču moje su pesme tuga vasione osvetljene duše pevam dragim nebom zvezda sam . čovek ne zna kako ona sja da bi iskrom rasplamsala noćni život jame zauvek zauvek zauvek sitna daleka moja zvezda čuva nebesku lepotu
tama se pretvori u sveopšti mrak
i …
…nastade čovek
ja sam zvezda
i plačem
i oblaci plaču
moje su pesme tuga vasione
osvetljene duše pevam dragim nebom
zvezda sam
.
čovek ne zna kako ona sja
da bi iskrom rasplamsala
noćni život jame
zauvek
zauvek
zauvek
sitna
daleka
moja zvezda čuva nebesku lepotu
noć se otisnula do mrežnjače i pouzdano predvidela ono što će biti samo ćuti pusti da um odleprša do horizonta ideje u beskrajno tamnoj stvarnosti pod kristalnim svodom ćuti ćuti ćuti
noć se otisnula do mrežnjače
i pouzdano predvidela ono što će biti
samo ćuti
pusti da um
odleprša
do horizonta ideje
u beskrajno tamnoj stvarnosti pod kristalnim svodom
ćuti
ćuti
ćuti
. ubrala sam usnule ruže vetar ih je raščešljao a rosa umila mesečeve oči sada čekam nekog mirno ima vremena smrt je dovoljno duga i pribrana
.
ubrala sam usnule ruže
vetar ih je raščešljao
a rosa umila
mesečeve oči
sada čekam
nekog
mirno
ima vremena
smrt je
dovoljno duga
i
pribrana
sve što postoji pretapam u ništa drveće sanja svoje korenje oblaci traže Sunce da ih čuva kiša luta olujom do zemlje oči navlače kapke da otkriju suštinu moje ništa otvara riznicu toga toga i toga
sve što postoji
pretapam u ništa
drveće sanja svoje korenje
oblaci traže Sunce da ih čuva
kiša luta olujom do zemlje
oči navlače kapke da otkriju suštinu
moje ništa
otvara riznicu toga toga i toga
dželati razmenjuju živote za toalete pesmo uzdanice zavetna kraljice mastilo sam boje tvoje krvi tu utopi pero poseci me bespoštedno ja od sada ćutim dosta sam pričala šta bih kome bedna rekla čuju me tek nemi tiho kreni svojoj noći rascepanom jutru daleko još dalje od plačnih odaja od apsurdne reči u cvetnoj ćeliji
dželati razmenjuju
živote za toalete
pesmo
uzdanice
zavetna kraljice
mastilo sam
boje tvoje krvi
tu utopi pero
poseci me bespoštedno
ja od sada ćutim
dosta sam pričala
šta bih kome bedna rekla
čuju me tek nemi
tiho kreni svojoj noći
rascepanom jutru
daleko
još dalje
od plačnih odaja
od apsurdne reči
u cvetnoj ćeliji
Peko LALIČIĆ NJENO JE NEBO PLAVO – B r a n k u M i lj k o v i ć u Njeno je nebo plavo na njemu plavim i ja i moje ptice plave njeno je nebo plavo na njemu mi sviću zore i konače misli plave dok nebo nebom ljubim ostajem bez glave … Настави са читањем “Peko Laličić, NJENO JE NEBO PLAVO”
Peko LALIČIĆ
NJENO JE NEBO PLAVO
– B r a n k u M i lj k o v i ć u
Njeno je nebo plavo
na njemu plavim i ja
i moje ptice
plave
njeno je nebo plavo
na njemu mi sviću zore
i konače misli plave
dok nebo nebom ljubim
ostajem bez glave
i sledim ptice
koje mi prolaze kroz oči
i plave
safirno plave
Da li sapuce sumska trava Dal’ to vazduh u njoj uzdise, Sto lisce na drvecu spava, Dok jorgovan opojno mirise? Tvoja desna ruka struk joj obavija, Dok u levoj drzis obe ruke njene, Uz tebe, ustreptala i glavu privija, Ti poljubce spustas na oci joj “snene” Zapocela igru, ples malih leptira, U smiraju dana, … Настави са читањем “PLANINSKI RAJ ~ milka vukic v.”
Da li sapuce sumska trava
Dal’ to vazduh u njoj uzdise,
Sto lisce na drvecu spava,
Dok jorgovan opojno mirise?
Tvoja desna ruka struk joj obavija,
Dok u levoj drzis obe ruke njene,
Uz tebe, ustreptala i glavu privija,
Ti poljubce spustas na oci joj “snene”
Zapocela igru, ples malih leptira,
U smiraju dana, divan suncev sjaj
A muzika s neba melodiju svira,
– Ovo je taj raj, ovo je bas kraj!
Planinskim rajem jos sa tobom seta,
Nosena ljubavlju sto za tebe dise,
Vec je sveze, ali njoj ne smeta,
Cak da s neba liju obilne kise.