Месец: јун 2008.
ISKRENA PESMA – Svetlana Biorac – Matić
ISKRENA PESMA Nedosledna dosledno ti stope pratim. Pođem, stanem, spotaknem se, pa se – vratim. Na rukama žulj od plača, trag gorčine. Tetovaža na dnu srca, more laži – kap istine. (C) Svetlana Biorac – Matić
ISKRENA PESMA
Nedosledna dosledno ti
stope pratim.
Pođem,
stanem,
spotaknem se,
pa se – vratim.
Na rukama žulj od plača,
trag gorčine.
Tetovaža na dnu srca,
more laži –
kap istine.
(C) Svetlana Biorac – Matić
BLOG! – Lepa Simić
Ukoliko ste registrovani na ovom Blogu i ukoliko ste zainteresovani, možete sami da objavljujete svoje pesme! Oni koji nisu registrovani, mogu da se jave na pesnik@poezijascg.com i za nekoliko dana dobiće korisničke podatke na svoj E-mail! Želim Vam sjajne trenutke ispunjene toplinom i ljubavlju. Lepa! …………… Naslonila sam lakat na koleno, tu, kraj … Настави са читањем “BLOG! – Lepa Simić”
Ukoliko ste registrovani na ovom Blogu
i ukoliko ste zainteresovani, možete sami da objavljujete svoje pesme!
Oni koji nisu registrovani, mogu da se jave
na pesnik@poezijascg.com i za nekoliko dana dobiće korisničke podatke
na svoj E-mail!
Želim Vam sjajne trenutke ispunjene toplinom i ljubavlju.
Lepa!
……………
Naslonila sam lakat na koleno,
tu, kraj jezera, pišem…
Zubato sunce u prstima mre
i seje slova optimizma.
Užarenu prazninu
ostavljam
da je voda nosi
i njome dubine pobedi…
ostavljam
da je voda nosi
i njome dubine pobedi…
HAIKU NIZ IZ SNA – Ljiljana Petrović
1. Penjem se uz strmu zemljanu liticu – i stižem na vrh! 2. Predamnom beskrajna uzorana zemlja i plavetnilo. 3. Klečim na samom rubu – od tla se ne odvajam. 4. S nežnošću uzimam pregršt tamne zemlje tople od sunca. 5. Zemlju mirisnu i rastresitu – grabim obema rukama. 6. Polako je ispuštam – nek … Настави са читањем “HAIKU NIZ IZ SNA – Ljiljana Petrović”
1.
Penjem se uz strmu
zemljanu liticu –
i stižem na vrh!
2.
Predamnom beskrajna
uzorana zemlja
i plavetnilo.
3.
Klečim na samom rubu –
od tla se
ne odvajam.
4.
S nežnošću uzimam
pregršt tamne zemlje
tople od sunca.
5.
Zemlju mirisnu
i rastresitu – grabim
obema rukama.
6.
Polako je ispuštam –
nek s vetrom polete
ta plodna zrnca
7.
Odjednom rub se odroni –
pogled mi pade
u dubinu.
8.
U podnožju
nazirem ljude
koji su ostali dole.
9.
S nevericom gledam
kako je litica –
okomita!
10.
Zemlja se odranja,
uzmičem puzeći –
dubina zjapi!
11.
U daljini polja
zelena, zelena…
Strah isčezava.
12.
Još uvek klečim –
ruke od zemlje
ne odvajam!
13.
Njena snaga
u meni raste.
Moja zemlja!
14.
Podižem ruke.
Htela bih da zagrlim –
sjaj plavetnila.
15.
Budim se
oči u oči
sa suncem!!!
(C) Ljiljana Petrović