PROSTRANSTVA
Prostransva su razum učinila malim.
Na dlanu leže neostvareni snovi.
Danas se neko sa nama surovo šali,
pa nam nudi život bolji i novi.
Nudi nam život koji se samo sanja,
a mi samo odmehnemo rukom i bežimo.
Posle svih tih silnih laganja,
na svako obećanje samo se naježimo.
Prostranstva su ispred i stepe,
svetionik belasa u noći.
Da pebolimo nanete nam štete,
valja prvo pustinju proći.
Ipak iskra slobode u duši tinja,
nikad nije sve do kraja propalo,
Pomoći nam neće tuđa milostinja,
samo nadanje u sebe nam ostalo.
(C) Ljubodrag Obradović