Ознака: поезија

НОЋНА ПТИЦА…

Ти си драга ноћна птица
хладног срца, милог лица
ни голуб ни ластавица
ти си птица грабљивица
ноћу снове туђе грабиш
жртве тражиш душе вадиш
Ти си драга риба ноћна
клетва твоја баш је моћна
мрежу плетеш, жеље ловиш
да их тугом ти умориш
Ти си драга ноћна зверка
што у тами плен мерка
савест немаш да те боли
па убијеш сваког ко те воли…

Братислав Богдановић

ПОКЛОН…

Шта поклонити сањару
што снове тако дивне има
дал за поклоне у њима
још негде места има
Шта поклонити души
што је љубави већ пуна
док о срећи она снива
јер срећа за поклон не бива
Шта поклонити срцу
што за друге одвећ бије
кад оно никад празно није
Знам поклонићу ти жељу
од среће већу од сна бељу
жељу да све што имаш
са неким поделиш….

Братислав Богдановић

РАСТАНАК…

Не љути се душо моја
на велику љубав твоју
кад сутра ћеш сузе лити
а ја ћи ти мила моја
опет негде далек бити
Не љути се драга моја
јер ће срце остат стобом
па кад мислиш да си сама
не дај да те вара тама
сама никад одвећ ниси
као што сам у твом срцу
и у моме увек ти си…

Братислав Богдановић

ГДЕ ДА СПУСТИМ СУЗЕ…

Где да спустим сузе моје
да их време не попије
да остану тако бистре
као некад очи твоје
Где да одем да не мислим
како судба све однесе
ову тугу да потиснем
и да тебе опет волим
Где да спавам, очи склопим
а да тебе у сну видим
и у њему стобом ходим
душу пустим да одахне
јер те срећан опет водим
Где да умрем за сећање
да проживим оне дане
и залечим болне ране
па нек онда све нестане…

Братислав Богдановић

ДУХ….

Ти си само дух
што овуда хода
једна сенка жива
између стихова и сна..
Ти си само душа
што љубав призива
речју и сликом
своје биће да…
Ти си само шапат
што овуда свира
док шапућеш песму
што ми срце дира…

Братислав Богдановић

ВОЛЕО САМ…

Волео сам твоје очи благе
срцем целим из све своје снаге
волео их, ти их другом даде
па на срце горка туга паде
Волео сам усне твоје меке
љубио их покрај наше реке
сад су за ме хладне и далеке
док их љубе туђе усне неке
Волео сам твоју косу дугу
мрсио је са ветром у лугу
сад је други мрси и мирише
док крај тебе снива и уздише
Волео сам и још увек те волим
ал за љубав нећу да те молим
па се свога срца јако бојим
јер без тебе као да не постојим…

Братислав Богдановић

ЉУБАВ ИЛИ СТРАСТ…

Зашто горе моје вене
кад си ти поред мене
шта то пали моје жице
док ти љубим медно лице
Зашто пламти твоје тело
припијено уз ме цело
шта то жари моја бедра
док милујем ти бујна недра
Зашто пече твоја рука
кад ме дираш око струка
шта то пржи моје груди
док их твоја кожа буди
Зашто греју усне твоје
када љубиш усне моје
шта то спаја нас двоје
да ли љубав или страст то је…

Братислав Богдановић

ЈОШ УВЕК ТЕ ВОЛИМ…

Суза по суза
низ образе плови
на снове пада
па их тугом ломи
где се то крпе
поломљени снови
да поново буду нови
Дах по дах
у грудима боли
кад љубав се гаси
а срце још воли
где се то лечи
срце што стаје
да снагу нађе
и себе ти опет даје…

Братислав Богдановић

НЕГДЕ…

Негде испод дуге тражио сам боје
да дочарају ми изгубљене очи твоје
али такве боје више не постоје
јер само очи твоје беху огледало моје..
Негде покрај мора слушао сам ветар
тражио звуке што на твој глас личе
али ветар бесни да шапуће не уме
нити твоје речи може да разуме..
Негде усред баште тражио сам цвеће
цвеће које на те може да мирише
али оно тамо ни не расте више
спрале су га неке дуге сетне кише..
Негде у животу волех друге жене
љубећи их тражих усне њене
ал те усне једне драге сене
имају само давне успомене…

Братислав Богдановић

ДАХ…

Ко поток
што из твојих груди
просипа капи
бисерне ћуди
пијем твој дах
ватрени, луди
што у мени чежњу
опасну буди
Усне ко извор
блудно ти љубим
жељом ћу сада
себи да судим
док твој пијем
свој дах губим
опијен страшћу
због које лудим
Час овај зато
нећу да худим
срце ти дајем
да се уз те будим
дахом се храним,
дахом се појим
јер док тебе дишем
ја постојим…

Братислав Богдановић