ПОРЕД БИЦИКЛЕ – Владислав Петковић

Наслоњена на зид, погледа к Богу (у вис) или сањаш ил те мука гања? (Наслоњену на зид)… Стоји и бицикла крај реда од цигала, и ти тако… Верујем, није лако сад, док размишљаш: Љубав ме друга, ипак, највише волела. Ни једна друга, у пуном јеку невоља, не би препливала реку због мене, на самом почетку … Настави са читањем “ПОРЕД БИЦИКЛЕ – Владислав Петковић”

Наслоњена на зид, погледа к Богу (у вис)
или сањаш ил те мука гања?
(Наслоњену на зид)…
Стоји и бицикла крај реда од цигала,
и ти тако… Верујем, није лако
сад, док размишљаш:
Љубав ме друга,
ипак, највише волела.
Ни једна друга,
у пуном јеку невоља,
не би препливала реку због мене,
на самом почетку године.
Године после пегавца
кренула на пу, без правца…

Stankovic Gorica SONET TEBI

SONET TEBI Osmehom me milim ti sebi priblizi u zenicu oka onda me useli na licu mom osmehe nanizi da osmesi nasi ne budu uveli. Da zvezda ti budem u najcrnjoj noci na putu zivota ljubav neka traje kad najteze bude ja cu ti pomoci ljubav kada pruzas ljubav ti se daje. Pored tebe ja … Настави са читањем “Stankovic Gorica SONET TEBI”

SONET TEBI

Osmehom me milim ti sebi priblizi
u zenicu oka onda me useli
na licu mom osmehe nanizi
da osmesi nasi ne budu uveli.

Da zvezda ti budem u najcrnjoj noci
na putu zivota ljubav neka traje
kad najteze bude ja cu ti pomoci
ljubav kada pruzas ljubav ti se daje.

Pored tebe ja bih da od srece gorim
da budes mi rosa sto se s lista sliva
samo kada volim ja znam da postojim

da svakoga jutra rosa me umiva.
S olovkom u ruci sada sonet krojim
o snovima sto ih moje srce sniva.

GOLA ISTINA-Saša Zbiljić

ГОЛА ИСТИНА   Сможден у хиљаду ноћи, прекора, пркоса и одлагања одговорности, тражих бар део своје заспале моћи, бар уплашени траг своје способности.   Губи се као привид, као сенка у залуталој ноћи, испред себе ставља нагорели зид, да спава у небеској мирноћи.   Гледа очију слепих, што виде где нестају дашци ветра, постајем плашљив, … Настави са читањем “GOLA ISTINA-Saša Zbiljić”

ГОЛА ИСТИНА

 

Сможден у хиљаду ноћи,

прекора, пркоса и одлагања одговорности,

тражих бар део своје заспале моћи,

бар уплашени траг своје способности.

 

Губи се као привид,

као сенка у залуталој ноћи,

испред себе ставља нагорели зид,

да спава у небеској мирноћи.

 

Гледа очију слепих,

што виде где нестају дашци ветра,

постајем плашљив, повучен и тих,

куд неста она рука што некад беше спретна.

 

Милујем мисао као какво јагње,

да не оде а желим да оде,

спустиле се сиве и камене магле,

да однесу последњи гутљај воде.

 

Ћутим а речи ме боле,

што их не изговарам а хтео бих радо,

шта је остало од истине голе,

зар је и њу неко поткрадо.

STIHOVI MOJI

Ponovo nocas,osecam tugu neku teskobu Mrak je u dusi,kao da lezim u grobu. Da se tamo bar nesusretnem s tugom Zbog te nade jos uspravan stojim Bicevan zivotom,druzim se sa stihovima svojim. Kad mi je tesko ja pisem pesme Teko mi je kao putniku zednom kraj usahle cesme Kome bi samo jedna kap vode snagu … Настави са читањем “STIHOVI MOJI”

Ponovo nocas,osecam tugu neku teskobu
Mrak je u dusi,kao da lezim u grobu.
Da se tamo bar nesusretnem s tugom
Zbog te nade jos uspravan stojim
Bicevan zivotom,druzim se sa stihovima svojim.

Kad mi je tesko ja pisem pesme
Teko mi je kao putniku zednom kraj usahle cesme
Kome bi samo jedna kap vode snagu smogla
A ti moljenje moje neuslisi i ako si mogla
Zasto ti je potrebno da gledas dok ja patim
Pokusavam ali nemogu ili ne umem da shvatim.

Oprastam ti jer te beskrajno volim
A ti znas da sve sto uradis ja lako zaboravim i prebolim
I uvek tako imam li ja izbora
Ti hoces tako i tako biti mora
Sta ja osecam tebi je sve jedno
I da umrem cak precutala bi i to ocigledno.

Zapamti da sreca nikome ne pruza ruku al pruzanu prima
Zapitas li se dokle mozes da se igras mojim osecanjima
I shvati da je prava ljubav uvek iskrena i cedna
Da.Slicne su i one druge ali je prava samo jedna.
Shvati neka ti bude zauvek jasno
Nije tacno da prave ljubavi uvek dolaze kasno.

Нисмо више исти

Улазиш опет, у оно стање твоје, више нисмо једно, већ неко тужно двоје. Некада волели, сад смо томе сенке, нисмо више исти, ал’ остале су грешке.

Улазиш опет,
у оно стање твоје,
више нисмо једно,
већ неко тужно двоје.

Некада волели,
сад смо томе сенке,
нисмо више исти,
ал’ остале су грешке.

Бљесак прошлости

Бљесак прошлости, као река тече, од свих успомена, само једна пече. Неке су лепе, успомене сјајне, питање је како, да остану трајне. И ово тужно сећање, у заборав сад нестаје, имам снагу,недам је, више нема предаје.

Бљесак прошлости,
као река тече,
од свих успомена,
само једна пече.

Неке су лепе,
успомене сјајне,
питање је како,
да остану трајне.

И ово тужно сећање,
у заборав сад нестаје,
имам снагу,недам је,
више нема предаје.

Рат

Оклопљеним возилима, у тој тужној ноћи, храбра једна војска, у смрт ће тихо поћи. На ливадама мрачним армија се диже, као вода обична, крв се тамо пије. Шрапнели пљуште, док се земља цепа, тако само настаде, та крвава река. Човек у рату, са срцем или без, постане увек, разбеснела звер. У току рата, брат губи … Настави са читањем “Рат”

Оклопљеним возилима,
у тој тужној ноћи,
храбра једна војска,
у смрт ће тихо поћи.

На ливадама мрачним
армија се диже,
као вода обична,
крв се тамо пије.

Шрапнели пљуште,
док се земља цепа,
тако само настаде,
та крвава река.

Човек у рату,
са срцем или без,
постане увек,
разбеснела звер.

У току рата,
брат губи брата,
али није доста,
па деца гину онда.

Господар света

Оскудно одевен, у бојама разним, одећа је скупа, ал имаш рудник златни. Возиш скупа кола, идеш на сва мора, трговина људима, то је твоја мода. У позадини наступаш, када нико не зна, само вучеш конце, господар ти си света.

Оскудно одевен,
у бојама разним,
одећа је скупа,
ал имаш рудник златни.

Возиш скупа кола,
идеш на сва мора,
трговина људима,
то је твоја мода.

У позадини наступаш,
када нико не зна,
само вучеш конце,
господар ти си света.

Небеско краљевство

Небеско краљевство, сјајно као звезда, виде га храбри, људи нашег света. Анђеоски витеже, исцелитељу рана, хвала ти на миру, до задњих наших дана. Болесни и хроми, сиромашни и гладни, од народа одбачени, на небу су славни. Откровење вечности, највећа је тајна, имај мало вере, и заслужићеш знања. Стазама божијим, ходај поносно, тада ћеш,веруј ми, ти … Настави са читањем “Небеско краљевство”

Небеско краљевство,
сјајно као звезда,
виде га храбри,
људи нашег света.

Анђеоски витеже,
исцелитељу рана,
хвала ти на миру,
до задњих наших дана.

Болесни и хроми,
сиромашни и гладни,
од народа одбачени,
на небу су славни.

Откровење вечности,
највећа је тајна,
имај мало вере,
и заслужићеш знања.

Стазама божијим,
ходај поносно,
тада ћеш,веруј ми,
ти живети поново.

Светиљка

Једна ноћна светиљка, сија као сунце, улицу обасјава, и све њене људе. Њене боје радосне, сваке ноћи светле, зато свако воли, с’ њоме да се смеје. Стиже јутро прелепо, док се светло гаси, улица је пуста, али никад сасвим. Дан полако залази, па се зачу вика, неко срећно повиче, светиљка је жива. Боје као магија, … Настави са читањем “Светиљка”

Једна ноћна светиљка,
сија као сунце,
улицу обасјава,
и све њене људе.

Њене боје радосне,
сваке ноћи светле,
зато свако воли,
с’ њоме да се смеје.

Стиже јутро прелепо,
док се светло гаси,
улица је пуста,
али никад сасвим.

Дан полако залази,
па се зачу вика,
неко срећно повиче,
светиљка је жива.

Боје као магија,
улицом полете,
сваки човек убрзо,
од срца се насмеје.