Борислава Дворанац, К Л О Н

Борислава Дворанац К Л О Н Покорна правим чудовиште у огледалцу лик клона униформисаног и бледог привиклог на бол захваљујем Богу што то нисам ја али где сам и шта учиних себи ____________________________ (,,Ишчезли људи”, Бранково коло”, Сремски Карловци, 2012.)

Борислава Дворанац

К Л О Н

Покорна
правим чудовиште

у огледалцу
лик клона
униформисаног
и бледог

привиклог
на бол

захваљујем
Богу
што то
нисам ја

али где сам
и шта учиних себи
____________________________
(,,Ишчезли људи”, Бранково коло”,
Сремски Карловци, 2012.)
Boba,VI 2013.

Zaludna nada – Miro Beribaka

Zaludna nada . Bez tebe mila, dugi su časi, kroz mukle noći kojim nema kraja, i samo nada: Hoće li glasi, odnosi mi pogled put zvijezda sjaja. . Hoće li glase donijeti zvijezde, da si još sama i da mi se nadaš, da tvoje misli mome srcu jezde i da bar malo, ti za mnome … Настави са читањем “Zaludna nada – Miro Beribaka”

Zaludna nada

.

Bez tebe mila, dugi su časi,

kroz mukle noći kojim nema kraja,

i samo nada: Hoće li glasi,

odnosi mi pogled put zvijezda sjaja.

.

Hoće li glase donijeti zvijezde,

da si još sama i da mi se nadaš,

da tvoje misli mome srcu jezde

i da bar malo, ti za mnome stradaš.

.

Kô što moje misli, sa tobom su uvijek,

i bore se s olujama da te ne izgube,

pronoseć’ sa sobom moga krika jek,

i nadu da će usne, iznova da ljube.

.

Al’ to nije nada, nego treptaj bolan,

razaznajem gdje sam, kad pokrijem oči,

pa poražen zovem svirce do svog stola

i snenog kelnera, da još rakije natoči…

.

Onda kitim svirce da mi pjesmu poju,

pjesmu o ljubavi, koje više nije,

da mi pjesmom udijele utjehu pokoju,

i zagriju srce, što za tobom bije!

.

Kad se noć povuče, nestane i nada,

ostavlja me samog…,

da me zore studen polagano trijezni,

samo jedna suza, dok niz obraz pada,

kazuje mi jetko…,

-sve bile su laži, samo pusti sni-!

.

Miro Beribaka

Peko Laličić, PONEKAD POŽELIM

Peko Laličić PONEKAD POŽELIM Ponekad poželim da na nebu spim i postelju delim sa zvezdama svim. Ponekad poželim da se sa Suncem nadmećem i lepotu da delim s vama i prolećem. Ponekad bih da mi sestra bude neka zvezda i Mesec brat da mi bude i da se svet pretvori u topla gnezda za sve … Настави са читањем “Peko Laličić, PONEKAD POŽELIM”

Peko Laličić

PONEKAD POŽELIM

Ponekad poželim
da na nebu spim
i postelju delim
sa zvezdama svim.

Ponekad poželim
da se sa Suncem nadmećem
i lepotu da delim
s vama i prolećem.

Ponekad bih da mi sestra bude neka zvezda
i Mesec brat da mi bude
i da se svet pretvori u topla gnezda
za sve biljke, životinje i ljude.
________________________________________________
(A fotografija je iz vremena nastanka ove pesme)
'84.

ДОВИЂЕЊА! – Миладиновић Сандра

ДОВИЂЕЊА! Ако кроз буре и падове, изађеш коначно на сунчану обалу, и капљице воде и зноја се сливају, а, кроз трепавице дуге се преливају, па као да тек си рођен, а, ипак живот ти је мања тајна! Обучен у нове хаљине сазнања, твоја сен је често испред тебе… Иако је некада већа, некада мања, славе … Настави са читањем “ДОВИЂЕЊА! – Миладиновић Сандра”

bar obori pogled

ДОВИЂЕЊА!

Ако кроз буре и падове,
изађеш коначно на сунчану обалу,
и капљице воде и зноја се сливају,
а, кроз трепавице дуге се преливају,
па као да тек си рођен,
а, ипак живот ти је мања тајна!
Обучен у нове хаљине сазнања,
твоја сен је често испред тебе…
Иако је некада већа, некада мања,
славе те пространства и небу си драг,
на путу си избављења до краја,
од рођења…..
И сада продужи путниче намерниче
покоран, а поносан….
Довиђења!

© Миладиновић Сандра

Борислава Дворанац, Ч Е К А Њ Е

Борислава Дворанац Ч Е К А Њ Е Отупеле самоћом усне ледене их спуштам на црвене јагоде твоје крадем крв кључалу бежим постиђена као дете затечено у несташлуку и даље тумарам усана модрих а ти слеп чекаш и ја се као планина сушим и чекам и ти чекаш и чекамо и чекаћемо ___________________________ (,,Ишчезли цвет”, … Настави са читањем “Борислава Дворанац, Ч Е К А Њ Е”

Борислава Дворанац

Ч Е К А Њ Е

Отупеле самоћом
усне

ледене их спуштам
на црвене јагоде
твоје

крадем крв
кључалу

бежим постиђена
као дете
затечено у несташлуку

и даље тумарам
усана модрих

а ти слеп
чекаш

и ја се
као планина сушим
и чекам

и ти чекаш

и чекамо
и чекаћемо
___________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”,
Сремски Карловци, 2012.)

Boba -4