KRPICA — Marina Adamović

Zašto krpica, koju pocepam i bacim, ne padne na zemlju, ili pod, ili bilo gde, samo ne tu gde pada? Zašto? Zašto ne otplovi rekom do ušća? Bilo kog! Ovog, onog, nepostojećeg!  Zašto ne odleti do kljuna lešinara? Zašto? Moguće je zato što krpice nema. Kako bi postojala krpica u rukama koje su, mesto nje, … Настави са читањем “KRPICA — Marina Adamović”

Zašto krpica, koju pocepam i bacim, ne padne na zemlju,
ili pod, ili bilo gde,
samo ne tu gde pada?
Zašto?
Zašto ne otplovi rekom do ušća?
Bilo kog! Ovog, onog, nepostojećeg!
 Zašto ne odleti do kljuna lešinara?
Zašto?
Moguće je zato što krpice nema.
Kako bi postojala krpica u rukama
koje su,
mesto nje,
davno odsečene?
Nikako da shvatim o čemu priča ševa u mom sitnom mozgu.
Čupam joj levo pa desno krilo ne bih li sve razjasnila.
Oh, krpica i dalje pada tu gde hoće!
Ja se gušim , mama!

Prosjak-Radenko Nastić

Na pločniku, tu ispred trga Dok svetina neumorno hita Prosjak u riti,sav od kvrga Za koru hleba Psalme čita. A u susedstvu otmene dame U društvu kavaljera Piju prvu jutarnju kafu Skrivene u senku žardinjera.

Na pločniku, tu ispred trga
Dok svetina neumorno hita
Prosjak u riti,sav od kvrga
Za koru hleba Psalme čita.

A u susedstvu otmene dame
U društvu kavaljera
Piju prvu jutarnju kafu
Skrivene u senku žardinjera.

Progon

u karici krletci klepeće korak po hridima hripa plućima dah po gorama razgrće ko jutra gorak pepeo prah u jedan mah   dodolno kiše dišu a sat lelekom ledi pogromno puca prašinom bježi u konjski bat u karici krletci klepeće kuca   kavezom vezuje rasutu kosu Trnovoj Ružici k’o vradžbina dah Feniks svu vatru u … Настави са читањем “Progon”

u karici krletci klepeće korak

po hridima hripa plućima dah

po gorama razgrće ko jutra gorak

pepeo prah u jedan mah

 

dodolno kiše dišu a sat

lelekom ledi pogromno puca

prašinom bježi u konjski bat

u karici krletci klepeće kuca

 

kavezom vezuje rasutu kosu

Trnovoj Ružici k’o vradžbina dah

Feniks svu vatru u pepeo prosu

krilim k’o rukom u jedan mah

 

dodolno kiše dobuju tminom

njih tušta i tma u pećine hrli

s usana riječi zjape tišinom

u mrežama mraka pauk nas grli

Snežana Davidović, * * *

Snežana Davidović (Donji Milanovac – Beograd) * * * Išla sam danas u šetnju kroz sebe. Ništa se novo nije izgradilo. Oronula samo neka sećanja koja bi trebalo osvežiti događajem.

Snežana Davidović
(Donji Milanovac – Beograd)

* * *
Išla sam danas u šetnju kroz sebe.
Ništa se novo nije izgradilo.
Oronula samo neka sećanja
koja bi trebalo osvežiti događajem.

Snežana Davidović

Snežana Davidović, * * *

Snežana DAVIDOVIĆ (Donji Milanovac – Beograd) * * * Sunce je počelo da se krije od nas, cvrčci nas još greju svojom pesmom, a večeri gube neke drage mirise i zamenjuju ih nekim novim, na koje tek treba da se naviknemo.

Snežana DAVIDOVIĆ
(Donji Milanovac – Beograd)

* * *
Sunce je počelo da se krije od nas,
cvrčci nas još greju svojom pesmom,
a večeri gube neke drage mirise
i zamenjuju ih nekim novim,
na koje tek treba da se naviknemo.

Snežana Davidović

****Radenko Nastić

Ćutiš.Osmeh kazuješ Porcelanski dečače A bilo je:čekaj me U snu najtužnije se plače. Stid te veće da pozlatiš Na maskembalu ptica Ćutiš,a sve ide I dan,i noć,i prašina sa lica. Čekaš da vrata se zatvore Porcelanski dečače U hodnicima najlepše se sanja I vetar plače,uvek plače.

Ćutiš.Osmeh kazuješ
Porcelanski dečače
A bilo je:čekaj me
U snu najtužnije se plače.

Stid te veće da pozlatiš
Na maskembalu ptica
Ćutiš,a sve ide
I dan,i noć,i prašina sa lica.

Čekaš da vrata se zatvore
Porcelanski dečače
U hodnicima najlepše se sanja
I vetar plače,uvek plače.

ТРЕН СА ТОБОМ …

ТРЕН СА ТОБОМ … Можда те некад поново сретнем на раскршћу неком нових живота препознаћу те тада драгу и сетну по сећању давном времена прошлих и можда тај трен сусрета новог замени вечност без тебе дату јер није бескрај и време вечно то што тражим и због чега дишем мени само трен тебе треба одсјај … Настави са читањем “ТРЕН СА ТОБОМ …”

ТРЕН СА ТОБОМ …

Можда те некад
поново сретнем
на раскршћу неком
нових живота
препознаћу те тада
драгу и сетну
по сећању давном
времена прошлих
и можда тај трен
сусрета новог
замени вечност
без тебе дату
јер није бескрај
и време вечно
то што тражим
и због чега дишем
мени само
трен тебе треба
одсјај тог ока
плаветног неба
па нек будем онда
мртав и бео
јер за трен с тобом
ја дајем свој живот цео…