IX SEĆANJA 4 — Marina Adamović

Osećam da me ima  u svim dešavanjima u kojima je moja  zamisao postojanja. Taj skup misli i prisut- nosti silazi do korena i penje se  do  vr- ha  gra- na. Sve sam otkrila  kad sam  zažmurila, pa otvorila treće oko. Treba naglasiti:  kada ovo sažimanje naiđe na bodlju,  sećanje će  pas. ti  do- le kao … Настави са читањем “IX SEĆANJA 4 — Marina Adamović”

Osećam da me ima 
u svim dešavanjima
u kojima je moja 
zamisao
postojanja.

Taj skup misli i prisut-
nosti
silazi do korena
i penje se 
do 
vr-
ha 
gra-
na.

Sve sam otkrila 
kad sam 
zažmurila,
pa
otvorila
treće oko.

Treba naglasiti: 
kada ovo sažimanje
naiđe na bodlju, 
sećanje će 
pas.
ti 
do-
le

kao
seme,
kao
nada,
predati dešavanjima 
tek iznikla nepostojanja

Osećam da postojim,
ali
da se sa podvučenim 
treba saživeti 
uoči smrti

pre
ne…
nadam se…

kamin(n)gs

Пеко Лаличић, УКРШТЕНЕ РЕЧИ – 3

Пеко Лаличић УКРШТЕНЕ РЕЧИ 3. Некакве але дођоше ми у сан и црњи од петка најавише дан понудише ми јабуку коју су начели црви да је загризем први ја узех јабуку а из ње девојка проговори да је тек рођена птица моје дете и чим прхне црни ће нестати петак са ове планете нежни цвркут … Настави са читањем “Пеко Лаличић, УКРШТЕНЕ РЕЧИ – 3”


Пеко Лаличић
УКРШТЕНЕ РЕЧИ

3.
Некакве але дођоше ми у сан
и црњи од петка
најавише дан

понудише ми јабуку
коју су начели црви
да је загризем први

ја узех јабуку
а из ње девојка проговори
да је тек рођена птица моје дете
и чим прхне
црни ће нестати петак
са ове планете

нежни цвркут ме пробуди
у петак бели
у трену када се сан
у јаву сели.

Peko, 1.VI 2012.

Пеко Лаличић, Укрштене речи – 2

Пеко Лаличић УКРШТЕНЕ РЕЧИ 2. Још се разданило није и ко зна кад ће јер Сунце решава укрштене речи и сваки усправни ред од водоравног сматра пречим нешто ме трже из сна и схватих јасно зашто Сунце изговара гласно да се у вертикалне редове може једино знањем и усправним свитањем.


Пеко Лаличић
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
2.
Још се разданило није
и ко зна кад ће
јер Сунце решава укрштене речи
и сваки усправни ред
од водоравног
сматра пречим

нешто ме трже из сна
и схватих јасно
зашто Сунце изговара гласно
да се у вертикалне редове може
једино знањем
и усправним свитањем.
Peko, 1.VI 2012.

Iza osmeha – Aleksandar Jakšić

Prošlost koja  ne postoji, ni jedna reč nema zvuk snoviđenja, ni slika skupljena od boli tanke niti moje volje, i nešto duboko bolno dušu rastače na sitne fragmente ljudskosti bez želje da se preživi bez smeha, bez lekova, punjeni bojom nade vara mi um, oduzima moć trenutka jedina sila što pokreće kretanje kao pobeda umrtvljavanja … Настави са читањем “Iza osmeha – Aleksandar Jakšić”

Prošlost koja  ne postoji,

ni jedna reč nema zvuk snoviđenja,

ni slika skupljena od boli

tanke niti moje volje,

i nešto duboko bolno dušu rastače

na sitne fragmente ljudskosti

bez želje da se preživi

bez smeha, bez lekova, punjeni bojom nade

vara mi um,

oduzima moć trenutka

jedina sila što pokreće

kretanje kao pobeda umrtvljavanja samog sebe

ka nekom napred…

ka nečemu što ima smisla.

 

*** Radenko Nastić

Prisnosti!Ulicom odziv-krik Ne osvrnuti se,olovno tih Senkom zidova ogrnut u san-slobodu Sirena smeh zatrubi(zver u mimohodu). Ne osvrnuti se!Nežnosti moja! Gordosti moja!Tako u noć sene kliznu Tako zvezde kroz raširene zene Tako Danajcima Troja.

Prisnosti!Ulicom odziv-krik
Ne osvrnuti se,olovno tih
Senkom zidova ogrnut u san-slobodu
Sirena smeh zatrubi(zver u mimohodu).

Ne osvrnuti se!Nežnosti moja!
Gordosti moja!Tako u noć sene kliznu
Tako zvezde kroz raširene zene
Tako Danajcima Troja.