www.poezija.rs

Brda okićena prolećnim plaštom
zelene zavese otkrivaju lepotu
lutam zorom rosnom Šumadijom
radujem se svakom listu.

Proplanci mladi miluju me rosom
polja i šume vode me na vrata,
tamo uvek teče malim potokom
šumska priča nepoznatih jata.

Hodam travnatim Gružanskim livadama
gde vrganj raste okružen šumama,
tamo slavuj peva jutru da ustaje
lutam brdima na čilimu Šumadije.

Sada smrdim,gadiš se dvojice
bacaš ruže suza
a zaboravio si noći trojice
ljubav topi smrt mraza.

E moj rođeni
nećeš u oči da
me gledaš,
tu sam ti kao
salveta,
samo kad me
trebaš.

A dva mala pileta
ostavljena na livadi
da ih čerupaju
jastrebi,
ali ne nisi čuo
pijukanje
to nije stizalo
do tvoga uzvišenog
uveta.

Sada nas prezireš
krv svoju pljuješ
i samo sebe
gledaš,
ne postoji svet
zgazio bi svaki cvet,
samo da ti sve imaš.

Koja si greda
od čoveka,
bojiš se kraja
svoga veka,
ali uzalud ti mili
duševna si beda,
da se ti pitaš
mi ne bi ni živeli
nismo ti
ni trebali.

Setićeš se jednog
dana
biće ti bistro jasno,
ali onda će biti
kasno,
jauknućeš za dva
mala pileta,
nema ih više
ubilo ih mnogo rana
dok te mučila
tvoja lepota.

zato pilići zajedno
u boli samuju,
sada ćute
ostavljeno izdano,
vole se i grob čekaju.