Daleko — Marina Adamović

Daleko I ————– zvezdo u tebi je osvit nade . Daleko II ————— ugrušak suza razmenjujem za kišni oblak prostreljen gromom . Daleko III ————— svemu dođe kraj osim beskraju osetii ptica i   vinu se u nebo

Daleko I
————–

zvezdo

u tebi je

osvit

nade

.

Daleko II
—————
ugrušak suza razmenjujem

za kišni oblak

prostreljen

gromom

.

Daleko III
—————

svemu dođe kraj

osim beskraju

osetii ptica

i   vinu se u nebo

Odlazak (Ilidža) – Miro Beribaka

Odlazak (Ilidža) . . Narod k’o narod, ide k’o živina, ćutke! Vodaju ga tamo-vamo! . Zguren, naramljuje, ostavlja djedovinu, prteć svoju muku i sanduke s kostima! . I ne plače! Nema kad! . (C) Miro Beribaka

Odlazak (Ilidža)

.

.

Narod k’o narod,

ide k’o živina,

ćutke!

Vodaju ga tamo-vamo!

.

Zguren, naramljuje,

ostavlja djedovinu,

prteć svoju muku

i sanduke s kostima!

.

I ne plače!

Nema kad!

.

(C) Miro Beribaka

Reči — Marina Adamović

reči su pitke reči su gorke reči su eptaf …………………….mladosti zbogom zbogom zapenjena travo …………Rembo, ………………..Elijar ………………….i ……………………………Šar

reči su pitke

reči su gorke

reči su eptaf

…………………….mladosti

zbogom

zbogom

zapenjena travo

…………Rembo,

………………..Elijar

………………….i

……………………………Šar

Poema — Marina Adamović

Zvezde su sjale. Šta bi drugo u ovoj dosadnoj, pustoj noći? Zrakom su upirale u naše snove, smrtne idile u beskraju. Toliko glava nada mnom ćuti, zapravo, ne ćuti, pričaju u horu. Ja sam ležala i cele noći zapisivala. Prihvatam, daću vam jednom da pročitate

Zvezde su sjale. Šta bi drugo

u ovoj dosadnoj, pustoj noći?

Zrakom su upirale u naše snove,

smrtne idile u beskraju.

Toliko glava nada mnom ćuti,

zapravo,

ne ćuti, pričaju u horu.

Ja sam ležala i cele noći zapisivala.

Prihvatam,

daću vam jednom da pročitate

PEGAZ

PEGAZ Pegaze Prhni krilima Vetar zagrizi gubicom Kopitama zaori utrinu Zemlja da se udvoji Vazduh da puca. U tvom pogledu da poletim Veđama sunce da zatamnim Oblake u kose da upletem Pustim bradu niz čeljusti Sirijusa Da mi šeni pod nogama Okoštam se u svoj snazi U kovitlacu tame izigram se munjama Hiljadu dlanova da … Настави са читањем “PEGAZ”

PEGAZ

Pegaze Prhni krilima
Vetar zagrizi gubicom
Kopitama zaori utrinu
Zemlja da se udvoji
Vazduh da puca.

U tvom pogledu da poletim
Veđama sunce da zatamnim
Oblake u kose da upletem
Pustim bradu niz čeljusti Sirijusa
Da mi šeni pod nogama

Okoštam se u svoj snazi
U kovitlacu tame izigram se munjama
Hiljadu dlanova da uronim
U talase uzburkanog zvezdanog mora
Da umijem se suzom matice nebeske.

Milan Milutinović

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, МОЈ АФОРИЗАМ

МОЈ АФОРИЗАМ: НЕКАДА ЈЕ БИЛО: НАШАО САМ ПОСАО, НИШТА НЕ РАДИМ. А ДАНАС ЈЕ: НИКАКО ДА НАЂЕМ ПОСАО НИШТА НЕ РАДИ.


МОЈ АФОРИЗАМ:
НЕКАДА ЈЕ БИЛО: НАШАО САМ ПОСАО, НИШТА НЕ РАДИМ.
А ДАНАС ЈЕ: НИКАКО ДА НАЂЕМ ПОСАО НИШТА НЕ РАДИ.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, БАКАРНА НОЋ

———— БАКАРНА НОЋ – Свим рударима Србије срећан празник, 6. август. Бакарна ноћ пада гвоздене але гутају брда док бакарне кише лију низ набрекле руке и хлеб са седам кора бакарни су нам осмеси траве и песма птица љубав ветар у коси и прашина на длану бакарне су нам страсти сећања водотоци и прегнућа бакарни … Настави са читањем “ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, БАКАРНА НОЋ”

————
БАКАРНА НОЋ
– Свим рударима Србије срећан празник, 6. август.

Бакарна ноћ пада
гвоздене але гутају брда
док бакарне кише лију
низ набрекле руке
и хлеб са седам кора

бакарни су нам
осмеси
траве
и песма птица
љубав
ветар у коси
и прашина на длану
бакарне су нам страсти
сећања
водотоци
и прегнућа
бакарни су нам
и ваздух
и плућа

у бакру горимо
њиме зборимо
меримо
и завет дајемо

бакром нам се речи оре
бакарне нам свићу зоре
црвене као рудара дело.