Плућа неба – Мирослава Одаловић

Плућа неба Плућа неба Крила Земље На ребрима распет лет Гром и муње Прсти моји Спржен пишу свијет Кругом сунца Кола моја У бескрајни небокрет Нека иде Нека иде Нека иде све Мирослава Одаловић

Плућа неба

Плућа неба
Крила Земље
На ребрима распет лет

Гром и муње
Прсти моји
Спржен пишу свијет

Кругом сунца
Кола моја
У бескрајни небокрет

Нека иде
Нека иде
Нека иде све

Мирослава Одаловић

Konačno — Marina Adamović

. Mrtvac za mrtvacem Gradi raskošnu Avet Puzavica mi Izrasta na vratu I Svečano peva Ni-na-na-ni-na Dobila sam blago Neiscrpno . Konačno sam S ……….. devicom Atinom  

.

Mrtvac za mrtvacem

Gradi raskošnu Avet

Puzavica mi
Izrasta na vratu

I

Svečano peva

Ni-na-na-ni-na

Dobila sam blago

Neiscrpno

.

Konačno sam

S

……….. devicom

Atinom

 

И пјесма би под сводом

  И румен сунца над водом И плаво поноћног сата Звоником одјек висина   ‘Да има дна не бисмо падали Да нема сна не бисмо се надали’   И ехо се сруши у кап И потече сребрни слап Од сестре рука загрљај брата Од звијезда трептај тишина   ‘Да има дна не бисмо падали Да … Настави са читањем “И пјесма би под сводом”

 

И румен сунца над водом

И плаво поноћног сата

Звоником одјек висина

 

‘Да има дна не бисмо падали

Да нема сна не бисмо се надали’

 

И ехо се сруши у кап

И потече сребрни слап

Од сестре рука загрљај брата

Од звијезда трептај тишина

 

‘Да има дна не бисмо падали

Да нема сна не бисмо се надали’

Ja sam stih isklesan kamenom ćutnje

Žrvanj što okreć e toč kove i melje Izvajanu sebe stameno bolnu Ploč asti kamičak što šamara Mirnu površinu vode Tražim dno na kome postać u ptica U zidove ugrađena porušenost stiha Ispisuju me grafitima gluposti Terasama popločan nehod riječi Gaze me nevinošću neznanja Mišlju kamenovana trpi me papir Bjeline što prašta sve Prejaku još … Настави са читањем “Ja sam stih isklesan kamenom ćutnje”

Žrvanj što okreć e toč kove i melje
Izvajanu sebe stameno bolnu
Ploč asti kamičak što šamara
Mirnu površinu vode
Tražim dno na kome postać u ptica
U zidove ugrađena porušenost stiha
Ispisuju me grafitima gluposti
Terasama popločan nehod riječi
Gaze me nevinošću neznanja
Mišlju kamenovana trpi me papir
Bjeline što prašta sve
Prejaku još niko ubio me nije

Reč o pesmi — Marina Adamović

Ovaj stih Ova pesma Zakucaće na vrata zaborava  Zatvoriće  tvoje uspomene Da ovaj stih Da da ova pesma Kaže ono što osećam I ono  što ti predosećaš Ova pesma Ova Ova

Ovaj stih

Ova pesma

Zakucaće na vrata zaborava 

Zatvoriće  tvoje uspomene

Da ovaj stih

Da da ova pesma

Kaže ono što osećam

I ono  što ti predosećaš

Ova pesma

Ova

Ova

Ријеч

Ријеч Неком питање Пред капијом живом Смрћу бол ниже   Ријеч Неком одговор Пред капијом живом Животом се диже

Ријеч

Неком питање

Пред капијом живом

Смрћу бол ниже

 

Ријеч

Неком одговор

Пред капијом живом

Животом се диже

Prokleta lepota- Marko Baroš

Moji teški koraci gaze Po mokrim ulicama velegrada Cipele traze sebi znane staze Duh moj ovom svetu više ne pripada Osećam okove, osecam se teško Oko mene strašna igra senki Tiho , posmatra me neko Jako se plašim, duša strepi Tako plašljiva napustila je telo Vidim vrane koje oko njega obleću Užas, ja sam mlad, … Настави са читањем “Prokleta lepota- Marko Baroš”

Moji teški koraci gaze
Po mokrim ulicama velegrada
Cipele traze sebi znane staze
Duh moj ovom svetu više ne pripada

Osećam okove, osecam se teško
Oko mene strašna igra senki
Tiho , posmatra me neko
Jako se plašim, duša strepi

Tako plašljiva napustila je telo
Vidim vrane koje oko njega obleću
Užas, ja sam mlad, nikad smrt nisam hteo
Sad zbog ljubavi, mlad umreću

Spustice ona ruže jednom na mom grobu
Bože, vidiš li svog grešnika?
Kao sto ja videh njenu prokeltu lepotu
Pa sad umirem zbog najlepšeg osmeha

(C) Marko Baroš