Prokleta lepota- Marko Baroš

Moji teški koraci gaze
Po mokrim ulicama velegrada
Cipele traze sebi znane staze
Duh moj ovom svetu više ne pripada

Osećam okove, osecam se teško
Oko mene strašna igra senki
Tiho , posmatra me neko
Jako se plašim, duša strepi

Tako plašljiva napustila je telo
Vidim vrane koje oko njega obleću
Užas, ja sam mlad, nikad smrt nisam hteo
Sad zbog ljubavi, mlad umreću

Spustice ona ruže jednom na mom grobu
Bože, vidiš li svog grešnika?
Kao sto ja videh njenu prokeltu lepotu
Pa sad umirem zbog najlepšeg osmeha

(C) Marko Baroš