Како је пливао океан

сањао је плава огледала сна и кристално чисте рубове свог скута непознату тмину неистраженог дна олупину што површином плута   сањао је себе рођеног у пјени и терете сваког океанског бића носио до зоре што воду румени бол сна му све дубља а нада све плића   сваки терет капи препливане руке носио све даље … Настави са читањем “Како је пливао океан”

сањао је плава огледала сна

и кристално чисте рубове свог скута

непознату тмину неистраженог дна

олупину што површином плута

 

сањао је себе рођеног у пјени

и терете сваког океанског бића

носио до зоре што воду румени

бол сна му све дубља а нада све плића

 

сваки терет капи препливане руке

носио све даље пливао све тише

загрлио живот до посљедње луке

до ивица обала гдје га нема више

Трептај зацијељене ћутње

не плеши с њим кад с расцвалог цвијета и огњеном мача сасијече траг зацијели свијет на ивици свијета стазом куда шета распјевани враг у ране сурвај ко закрпљена неба у рупе од дисања закопај слутње у ране сурвај јер тако треба остато трептај зацијењене ћутње

не плеши с њим кад с расцвалог цвијета

и огњеном мача сасијече траг

зацијели свијет на ивици свијета

стазом куда шета распјевани враг

у ране сурвај ко закрпљена неба

у рупе од дисања закопај слутње

у ране сурвај јер тако треба

остато трептај зацијењене ћутње

Земљо

Ја сам ти рекла кишом и вјетром груменом земље и згаженим цвијетом годинама згужваним баченим непроспаваним постељама ненастањеним кућама језиком врата дођи и покуцај   Ја сам ти пјевала и громом и муњом и ћутњом ко громом спржена ријеч сатима искапаним међ прстима пређеном стазом и затвореним путевима ненастањеним шумама и језиком грања дођи и … Настави са читањем “Земљо”

Ја сам ти рекла кишом и вјетром

груменом земље и згаженим цвијетом

годинама згужваним баченим

непроспаваним постељама

ненастањеним кућама језиком врата

дођи и покуцај

 

Ја сам ти пјевала и громом и муњом

и ћутњом ко громом спржена ријеч

сатима искапаним међ прстима

пређеном стазом и затвореним путевима

ненастањеним шумама и језиком грања

дођи и настани ме

 

Ја сам ти у кожи дисала

кроз поре ти капала ко зној лица свог

у бунаре сипала тренутке одбројане

на вагама вјечног тек одмјерен трен

са тобом словила сахрани ме земљо

са лица твог да живот осликам

U počast Kamingsu 16 —- M(arina) Adam(ović)m

            .   na na drobnoj pl oči oči usmere ne ka meni nekoliko zenica šetaju senkom pred     razrešenje znam da bej ah ah pa još ću biti al ta mira u miru parabole

 

 

 

 

 

 

.

 

na na

drobnoj pl

oči oči

usmere

ne ka meni

nekoliko zenica

šetaju

senkom pred

    razrešenje

znam da bej

ah

ah pa

još ću biti

al

ta

mira

u

miru

parabole

STARI PRIJATELJI

Pevaj sviraj, prijatelju stari, za tvoj život sam niko ne mari. Kad si bio zdrav i mlad, svakome si bio drag.   U zaborav sad si pao, znam da ti je zato žao. Život mora dalje teći, dobro zdravlje to će reći.   Sad, kada si ostario, svako te zaboravio. Nemoj da se zato ljutiš, … Настави са читањем “STARI PRIJATELJI”

Pevaj sviraj, prijatelju stari,

za tvoj život sam niko ne mari.

Kad si bio zdrav i mlad,

svakome si bio drag.

 

U zaborav sad si pao,

znam da ti je zato žao.

Život mora dalje teći,

dobro zdravlje to će reći.

 

Sad, kada si ostario,

svako te zaboravio.

Nemoj da se zato ljutiš,

možes život da izgubiš.

 

Pevaj, pevaj, sviraj,

u srce me diraj,

da budemo zdravi,

prijatelji pravi!

Živko Begović

AFORIZMI

Gde mačke nema, tu miševi kolo vode, a ako neko drugi u tuđoj zemlji “demokratiju stvara”, u njoj neće biti nikada slobode!   Azbuka nam je otavila samo trideset slova, a ratovi nam ostavljaju milionne grobova! Živko Begović  

Gde mačke nema, tu miševi kolo vode,

a ako neko drugi u tuđoj zemlji “demokratiju stvara”,

u njoj neće biti nikada slobode!

 

Azbuka nam je otavila samo trideset slova,

a ratovi nam ostavljaju milionne grobova!

Živko Begović

 

Oda smehu

Večeras ću pričati o sreći Ne, nečujem pobedničke trube Već govorim kako sam pronašao reči Prevario usne da pokazu zube Teško je bilo, prepreka za preprekom se rađa Talasi kao zidovi pred očima mojim Potonulo mi stotine lađa Ostao mi samo splav na kojem plovim Svuda beše plavo, ubija tišina Poceo sam da vičem da … Настави са читањем “Oda smehu”

Večeras ću pričati o sreći
Ne, nečujem pobedničke trube
Već govorim kako sam pronašao reči
Prevario usne da pokazu zube

Teško je bilo, prepreka za preprekom se rađa
Talasi kao zidovi pred očima mojim
Potonulo mi stotine lađa
Ostao mi samo splav na kojem plovim

Svuda beše plavo, ubija tišina
Poceo sam da vičem da me čuje neko
Mora se biti srećan, sa onim što se ima
Jednom je neko davno reko

Drugačije sve je
Kad čovek se smeje
Lakše pronađe svoju luku
Srećom  zameni  tugu

Prestao sam da urlam u prazno
Znam da mogu, znam da vredim
Imati osmeh to je važno
Pred tugom pevam, pred lošim se kezim

Tako sam otkrio formulu sreće
Bice bolje samo ako verujem
Pa mi osmeh svaki čas u srce doleće
Dobrom se nadam, jos bolje ocekujem

Drugačije sve je
Kad covek se smeje
Lakše pronadje svoju luku
Srećom  zameni tugu

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗВЕЗДЕ?

Из моје необјављене књиге ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ – циклус ,,Питалице” ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗВЕЗДЕ? Да ли се звезде друже, имају ли школе, чему стварно служе и да ли се к’о ми воле? Да ли су горе само да би сјале, имају ли и оне косу, колико воле нас мале, држе ли понекад прст у носу? Јесу … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗВЕЗДЕ?”

Из моје необјављене књиге
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус ,,Питалице”

ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗВЕЗДЕ?

Да ли се звезде друже,
имају ли школе,
чему стварно служе
и да ли се к’о ми воле?

Да ли су горе само да би сјале,
имају ли и оне косу,
колико воле нас мале,
држе ли понекад прст у носу?

Јесу ли међусобно род ,
ко им је отац, а ко мати ,
шта је њима свод? –
волео бих знати.

Мораћу да узмем књигу,
до спознаје морам доћи сам,
хоћу да скинем и ту бригу
и праву истину да знам.