Добродошли!
nešto se dešava …. greška je što među mojim usnama klizi samo noćna tišina pesme navlače kartonske zavese da ne vidim svoje ime nešto se čudno dešava ja sebe ne nazirem – pa jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti. sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam uspavaću se … Настави са читањем “Pesma u prozi 33 — Marina Adamović”
nešto se dešava …. greška je što među mojim usnama
klizi samo noćna tišina
pesme navlače kartonske zavese
da ne vidim svoje ime
nešto se čudno dešava
ja sebe ne nazirem – pa
jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti.
sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam
uspavaću se na koricama knjige
jer je sve previše čudno
Kada se budem probudila
nece to biti ni jutro ni vece
vec samo ona svetlost u grudima
Déjà vu ab astra
kamin(nn)gs
ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje a on nije ni trepnuo nije ni prstom pokazao zlo samo je dan izdisao memlu dok … Настави са читањем “Pesma u prozi 35 — Marina Adamović”
ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla
videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere
videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju
i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje
a on
nije ni trepnuo
nije ni prstom pokazao zlo
samo je dan izdisao memlu dok je bio na pokopu
ne porišem, suče
presudi mi, ti si karma ravnodušnog groma
hajde već jednom, kazni me
pa ćemo onda raspravljati o bogu po mojim trulim vijugama
kamin(nn)gs
Пеко ЛАЛИЧИЋ МОЈ РЕЦЕПТ Ако здрав желиш бити у шумицу пођи и ти. Пријатељску ти пружам руку, поједимо по јабуку. А после ће по чашу млека донети нам моја сека. Пријаће нам и добар сан, напоран је био дан. Пријаће нам и смех голи а и да нас неко воли. Добро је да и ми … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, МОЈ РЕЦЕПТ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
МОЈ РЕЦЕПТ
Ако здрав желиш бити
у шумицу пођи и ти.
Пријатељску ти пружам руку,
поједимо по јабуку.
А после ће по чашу млека
донети нам моја сека.
Пријаће нам и добар сан,
напоран је био дан.
Пријаће нам и смех голи
а и да нас неко воли.
Добро је да и ми волимо,
јер и себи добро чинимо.
Све ово треба применити,
ако здрав желиш бити.
Borislava DVORANAC I Z A Đ I Uhodiš me tišinom mamiš bolom zvezdanim poljem hraniš umivaš potokom u meni stanuješ zbog mene postojiš ne plaši se izađi
Borislava DVORANAC
I Z A Đ I
Uhodiš me tišinom
mamiš bolom
zvezdanim poljem hraniš
umivaš potokom
u meni stanuješ
zbog mene postojiš
ne plaši se
izađi
Dok prođe kroz užarene glave, izgubi se svaki smisao. __________________________ Iz moje knjige aforizama ,,Vrtoglavice uma” (2007.)
Dok prođe kroz užarene glave,
izgubi se svaki smisao.
__________________________
Iz moje knjige aforizama
,,Vrtoglavice uma” (2007.)
Otvorena rana sto je srce dira, labilna kao zivot leptira, plac vioilne stare, kidanje zica, mrak. Kao mac, mac u kamenu, kao trn u oku, kao minut, minut u sekundi? Godina prosla, dan nikako, cini mi se rdja, jos je teze. Promaja teska vrata otvori, emocija na slobodi. Trag u pesku izbrisan, … Настави са читањем “Tisina, i opet..”
Otvorena rana sto je srce dira,
labilna kao zivot leptira,
plac vioilne stare,
kidanje zica, mrak.
Kao mac, mac u kamenu,
kao trn u oku, kao minut,
minut u sekundi?
Godina prosla, dan nikako,
cini mi se rdja, jos je teze.
Promaja teska vrata otvori,
emocija na slobodi.
Trag u pesku izbrisan,
vazduh vetrom odnet,
kisa slana, kisa so na ranu,
tisina, navika? .. i opet..
Borislava DVORANAC VRAPČEV JAHAČ Kleči nad tvojom senkom jahač vrapčev bojažljivo dete noći neustrašivi oklopnik ratnik ljubavni za otkucaj srca u boj po biser na dno mora mesečeve brazde su mu znane i sve tvoje rane bezbrižan budi jahač vrapčev neustrašivi oklopnik ratnik ljubavni bdi
Borislava DVORANAC
VRAPČEV JAHAČ
Kleči nad tvojom senkom
jahač vrapčev
bojažljivo dete noći
neustrašivi oklopnik
ratnik ljubavni
za otkucaj srca u boj
po biser na dno mora
mesečeve brazde su mu znane
i sve tvoje rane
bezbrižan budi
jahač vrapčev
neustrašivi oklopnik
ratnik ljubavni
bdi
КОД НАС ТУКУ ОНЕ КОЈИ ВУКУ, А КИТЕ ЛЕЊЕ И СИТЕ ! _____________________________ Из моје књиге афоризама ,,Вртоглавице ума” (2007.)
КОД НАС ТУКУ ОНЕ КОЈИ ВУКУ,
А КИТЕ ЛЕЊЕ И СИТЕ !
_____________________________
Из моје књиге афоризама
,,Вртоглавице ума” (2007.)
ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ Певајте одрасли, да бисмо ми уз песму расли. Нека смеха буде као кише, да растемо брже и више. Нека нестане мржње и рата, да на сваком континенту имам брата. Нека љубав покаже лице, да свуда имам и сестрице. Нека планета песма буде, да у добре израстемо људе. Смелије и јаче … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ. ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ”
ПЕВАЈТЕ, ДА БИСМО МИ РАСЛИ
Певајте одрасли,
да бисмо ми уз песму расли.
Нека смеха буде као кише,
да растемо брже и више.
Нека нестане мржње и рата,
да на сваком континенту имам брата.
Нека љубав покаже лице,
да свуда имам и сестрице.
Нека планета песма буде,
да у добре израстемо људе.
Смелије и јаче певајте одрасли,
да бисмо ми уз песму расли.
________________________________________
Из моје књиге у припреми ,,Звездама у сусрет”
– циклус ,, П о р у к е”
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena I zaronimo u geometriju oštrih slijepih uglova Što žive svoje živote između dva sna Milimetri snage mogu se istopiti U mapama i stazama Muzejima na raskršću U semaforima što bespomoćno trepću Ako želje bilborduju staze do pakla U slike obmane grube zabave za posjetioce što kažu Mi … Настави са читањем “Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena”
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
I zaronimo u geometriju oštrih slijepih uglova
Što žive svoje živote između dva sna
Milimetri snage mogu se istopiti
U mapama i stazama
Muzejima na raskršću
U semaforima što bespomoćno trepću
Ako želje bilborduju staze do pakla
U slike obmane grube zabave za posjetioce što kažu
Mi smo sad fini pristojni ljudi
Više ne gledamo kako mečka igra
Probadana žaračem
Jer smo saznali bol njenog makabra
Ali ipak smo stavili rukavice
Otišli do njenog Zoo vrta
Tražeći da nam da intervju
Iako nikad ni riječ nije rekla
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
Ispisuje se jedan aforizam bola
Što hrani se na kraju redova
I stiska adresu remek djelo
On pulsira ‘mjesta molim mjesta da pokucam
Bez imena mrtva ste ulica
Došao sam da zaplačem kraj zvona na vratima
Što zvoni spram putujećeg prodavca snova
Što došao je samo da pozdravi majku
Jer danas ne prodaje ništa
Čak ni Boga za mjesečni prihod
Nijedan recept za srećniji život
Danas je došao da pita spavaće sobe na spratu
O malom dječaku što mokrio je u krevet
I skrivao svoje košmare pod dušek
I matrici dizajniranoj što živi u kutiji za igračke
Među jednonogim olovnim vojnicima
Kraj lutke djevojčice sa šibicama
Obeščašćene pod Božićnom jelkom’
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
Vozovi stanu zanijemili na šinama
Slijepi se putnici iskrcavaju peroni pucaju
Trgovi se crvene od paradajz revolucija
Što flertuju sa metaforama krvi
Bare podojene Majkom Hrabrošću
Isparavaju u sušama južnih zraka
I vraćaju se sa rodama što ne rađaju djecu
Na dan kada naučimo kako ulice dobijaju imena
Zidovi stružu svoju farbu suzno tražeći
Boju nečijih očiju u svakoj zidanost da udave
I apokaliptično kriptični grafiti
Pomjeraju kaldrmisane ulice
I svi tramvaji nazvani po točkovima vremena
Pomjeraju beskrajne gradove u svemiru
Što oplakuju avionske nesreće
Kad rukama isprepletanim gradimo mreže velegrada
Kao pauci sobom izjedeni što pletu
Tragove sopstvene pljuvačke da bi uredno bili usisani
U danima kad stanodavac ima vremena da očisti prašinu
Naučimo da ulice mijenjaju imena
Onako kako zmije mijenjaju košuljice
Ali nikada način vijuganja
Naučimo da postoje hiljade bezimenih heroja
Koji sklupčani na uglovima prose mjesto
Gdje ulice neće imati imena
Koji nikad nisu zaradili ulicu što će se po njima zvati
Zahvaljujući nekom istoričaru što silovao je tekst u fusnotama
I oprao ruke krivice nad zločinom
Što ulice pokreće da kruže
Što uglove pokreće do sljepila
Sa vlasnikom podataka bez vizije
Što umače svoje pero u bare onoga
Što treba da bude značajno sjećanje
©Miroslava Odalović