Добродошли!
I kada odem do groblja upamtim samo čistinu vazduha na uzbrdici puno isprepletane trave i miris neke raspevane smrti * pokopano blago otiče uhodanim tokom otičem i ja nepredviđenim ali jasno usmerenim putem tek ustreljenih još na let spremnih dragih tamnokrilih ptica kamin(nn)gs
I kada odem do groblja
upamtim samo čistinu vazduha na uzbrdici
puno isprepletane trave i
miris neke raspevane smrti
*
pokopano blago
otiče
uhodanim tokom
otičem i ja
nepredviđenim
ali jasno
usmerenim
putem
tek ustreljenih
još na let spremnih
dragih
tamnokrilih
ptica
kamin(nn)gs
Ostaviću priču Što dane zove pod rubove neba Sročiti stih Kom tišine sricu Minulim zalogajem Gorčinu hljeba Omamljena suncem Pod jasike stići Sa Zagrljajem svjetla Okupane zore Spržena vatrom Ranama prići Otškrinuti kapljom Beskrajno more U njemu umiti kapljama nade Talasom bola što se mreška lice Beskrajem leta umivene ptice
Ostaviću priču
Što dane zove pod rubove neba
Sročiti stih
Kom tišine sricu
Minulim zalogajem
Gorčinu hljeba
Omamljena suncem
Pod jasike stići
Sa
Zagrljajem svjetla
Okupane zore
Spržena vatrom
Ranama prići
Otškrinuti kapljom
Beskrajno more
U njemu umiti kapljama nade
Talasom bola što se mreška lice
Beskrajem leta umivene ptice
http://uaortimogsrca.blogspot.com/2012/02/humanitarna-akcija-do-15-marta.html Humanitarna akcija – do 15. marta!! U protekle 2 godine u okviru akcije DEVOJKA KOJA VOLI ŽIVOT za transplataciju bubrega dvadesetdevetogodišnje multitalentovane DARJE KOSTIĆ sakupljeno je 65 000 EU. Preostaje da do punog iznosa za transplataciju sakupimo još samo 5000 eu!! U periodu do 15. marta 2012. uplatite donaciju Darji, i dobićete nagrađenu … Настави са читањем “Humanitarna akcija”
http://uaortimogsrca.blogspot.com/2012/02/humanitarna-akcija-do-15-marta.html
 |
| Darja Kostić |
http://www.devojkakojavolizivot.info/index.php?option=com_content&view=frontpage&Itemid=5
Ukoliko ste u Novom Sadu, u pivnici CRNI BIK možete takođe kupiti knjigu U AORTI MOG SRCA a novac će otići u fond za Darju.
Knjiga se odlikuje razigranošću i životnošću, nagrađena je regionalnom ex-Ju nagradom, a na njoj je zasnovan omnibus “Video V. Poezija” iste autorke. Filmovi iz omnibusa nagrađivani su na festivalima i prikazivani na više televizija.
http://www.devojkakojavolizivot.info/
Pomozimo Darji da što pre ozdravi!!!!!
Muzici Tako mi prija stisak tvoje ruke danju, nežan i mio. Toplina ta, presuši mi izvor reči. U večeri plešeš stazama mojih misli, Jutrom se iznova rađaš kao leptir. Sto suša da me snađu ovde ti ćeš mi i dalje teći kroz vene, Hiljade sveća da zapale nisu mera sjaja tvog, Milioni tebe rasuti po … Настави са читањем “Muzici – Tamara Lazić”
Muzici
Tako mi prija stisak tvoje ruke
danju, nežan i mio.
Toplina ta, presuši mi izvor reči.
U večeri plešeš stazama mojih misli,
Jutrom se iznova rađaš kao leptir.
Sto suša da me snađu ovde
ti ćeš mi i dalje teći kroz vene,
Hiljade sveća da zapale
nisu mera sjaja tvog,
Milioni tebe rasuti po svetu
svakodnevna molitvo univerzuma!
Laici kažu da imaš oblik.
Mora biti da su bogovi ti ljudi
kad su uspeli da te sagledaju.
Možda je nebo mera tebe?
Kraj si početka i početak kraja.
Prazninu u srcu si popunila
strahove otklonila, ožiljke zalečila.
Ti si uvek bila tu kad nemam kuda,
nemam gde i tmina prati me;
A kad niko nije hteo da shvati me
bila si tu i zato ti pevam.
Ne postoji barijera, postoji samo vera.
Sa tobom ne postoji himera!
O, kada biste samo znali……srca od grafita, koliko sebi nedostajem, koliko dugo od poslednje smrti čeznem da se vratim s dalekog puta ka Vama, na koji već trinaest večnosti bejah osuđena… o,da…. Kada biste samo znali il’ umeli raznati kako me je samo ponižavalo Vaše „Dobro jutro“, „Dobar dan“ il’ „veče“, o studenoj rosi … Настави са читањем “SRCA OD GRAFITA-A.M.”
O, kada biste samo znali……srca od grafita,
koliko sebi nedostajem,
koliko dugo od poslednje smrti
čeznem da se vratim s dalekog puta ka Vama,
na koji već trinaest večnosti bejah osuđena…
o,da….
Kada biste samo znali il’ umeli raznati
kako me je samo ponižavalo Vaše „Dobro jutro“,
„Dobar dan“ il’ „veče“,
o studenoj rosi ,o zapupeloj noći;
kako su se batrgale ove zenice
ka tračku sebe u Vašim suvim staklima,
u Vašim….čistim morima….
O, kada biste naslutiti mogli,
al’ to je samo moja krasta,moja guba
poput crvenog vetra
koji je protutnao obojivši me u vatru….
da je izgaram,da me gori………..
O,kada biste osetili požar podmetnut od poslednje smrti ove,
najneutaženije,
na koju se nebrojivim praskanjem raznosim….
O,da…
I, kako me još ogreju Vaša „Zbogom“,Vaša „Doviđenja“
o umornom danu il’ vrelom kamenu;
kako se još ove šake otimaju
ka dodiru sebe u Vašim mekim rukavicama,
u Vašim sanjama koje zaudaraju na krv…..
I, kada biste samo znali
koliko ćete mi nedostajati
koliko teško će mi Vaše poslednje smrti pasti
u čekanju da me vratite s dalekog puta
na koji ste, koliko eonima i eonima……. pre mene….pošli…
Ne biste me poznali;
Ni moje veđe, ni korak, niti pesme moje;
Ni veš kojim mirišem u drvorede;
Niti ovo grlo koje umire svoju notu!
Ne biste bili k’o što Vas i sad nema-
u sokacima jedinih mladosti,
iz kojih sam prognana već skoro trinaest večnosti
upornosti …
o,da…………..
A, kada biste samo umeli znati sebi manjiti,
priznati sve svoje i do poslednje smrti,
odmorili bi srca olovaka….
ta srca svoja od grafita…………
O,kada biste samo znali………
O,kada biste samo…………..znali.
januar,2012.
Borislava DVORANAC SLUŽAVKA Odričem se dodira sunca poja trave mirisa neba plešem ritmom tvoga bića služavkom služim roba pokornog ponosna u izobilju nemaštini pred tobom robe do zemlje se klanjam i služim nižeg od sebe a cvrkućem o sreći i srećna sam jer služim udostojio si me da ti noge mijem suzama da ih brišem … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, SLUŽAVKA”
Borislava DVORANAC
SLUŽAVKA
Odričem se dodira sunca
poja trave
mirisa neba
plešem ritmom tvoga bića
služavkom služim
roba pokornog
ponosna u izobilju
nemaštini
pred tobom robe
do zemlje se klanjam
i služim nižeg od sebe
a cvrkućem o sreći
i srećna sam
jer služim
udostojio si me
da ti noge mijem suzama
da ih brišem usnama
u kosu uvijam
na nedrima ušuškavam
uspavljujem pesmom
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus
Borislava Dvoranac (devojačko Ivković) je rođena 12. aprila 1984. godine u Višnjićevu kod Šida. Apsolvent je na Katedri za ruski jezik i književnost u Novom Sadu. Poeziju objavljuje u književnim časopisima: Majdan, Međaj, Svitak, Avlija i Poeta, i u brojnim elektronskim medijima. Zastupljena je u zbornicima sa književnih konkursa: – Konkurs rodoljubive poezije ,,Darinka Jevrić’’, … Настави са читањем “BIOGRAFIJE PISACA: BORISLAVA DVORANAC”
Borislava Dvoranac (devojačko Ivković) je rođena 12. aprila 1984. godine u Višnjićevu kod Šida. Apsolvent je na Katedri za ruski jezik i književnost u Novom Sadu.
Poeziju objavljuje u književnim časopisima: Majdan, Međaj, Svitak, Avlija i Poeta, i u brojnim elektronskim medijima.
Zastupljena je u zbornicima sa književnih konkursa:
– Konkurs rodoljubive poezije ,,Darinka Jevrić’’, Beograd, 2009,
– ,,Vršačko pero’’, Vršac, 2009;
– „Garavi sokak’’, Inđija, 2009;
– „Ćirilica – slovo Srpskog lica’’, Veliki Petrovac, 2009;
– „Pesničko proleće Čukarice’’, Beograd, 2009;
– „Ćirilica – slovo Srpskog lica’’, Veliki Petrovac, 2011;
– ,,Garavi sokak’’, Inđija, 2011, i
– „Sija knjiga Majke Angeline’’, Novo Miloševo, 2011, i drugim.
Dobitnica je treće nagrade na Trećem međunarodnom festivalu poezije i kratke priče ,,Magda Simin’’, Vrbas, 2011.i druge nagrade na IV međunarodnom festivalu poezije i kratke priče ,,Janoš Siveri’’ Novi Sad, 2012. godine.
Član je Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju – USKOR. i Književnog kluba ,,Miloš Crnjanski’’, Bijeljina.
Objavila je tri zbirke pesama:
1) LEDENI LJUDI (elektronsko izdanje), Udruženje pisaca ,,Poeta’’, Beograd, 2010;
2) PASTUV I SRNA, IP Grafokarton, Prijepolje, 2012. godine, i
3) IŠČEZLI CVET, Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2012.
Živi i stvara u Novom Sadu.
Borislava DVORANAC ZAHTEVAM ISTINU Davim se vidiš ne mogu dalje bez nje a ti ne znaš istina šta je zahtevam tražim borim se s njom ti lažima ćutiš plašim se greške nestalan neodlučan prevrtljiv kukavica koja nešto čeka dešava se nekom drugom samo će proći a ne rešava se gomila je veća nadam se proradiće … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, ZAHTEVAM ISTINU”
Borislava DVORANAC
ZAHTEVAM ISTINU
Davim se
vidiš
ne mogu dalje
bez nje
a ti ne znaš
istina šta je
zahtevam
tražim
borim se s njom
ti lažima
ćutiš
plašim se greške
nestalan
neodlučan
prevrtljiv
kukavica
koja nešto čeka
dešava se nekom drugom
samo će proći
a ne rešava se
gomila je veća
nadam se
proradiće u tebi
i reći ćeš
zaslužio sam
a za tebe
je sve rečeno
i govorim
da sam pogrešio
i da te želim
ali istinu ne znam
a jedino nju želim
i jedino se nje plašim
znam
teram te od sebe
kako ostati
u paklu neznanja
nepoverenja
ne ćuti
reci
__________________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus
Svi jezici sveta, reč ovu imaju Pri izgovoru na svakome jeziku Pogled isti oči blistaju A, reči toplinom peku. Priroda ga mukotrpno iznedrila Stalno usavršavajući, Ne štedeći sebe, sve mu je davala. Savršen lik, usavršen um. Zaboravi značenjereči čovek-ljudi I da je prirodni izum. Taj lik i um sebe zamisli i njemu sličnim, Da su … Настави са читањем “Pesma: Ljudi, ljudi….!”
Svi jezici sveta, reč ovu imaju
Pri izgovoru na svakome jeziku
Pogled isti oči blistaju
A, reči toplinom peku.
Priroda ga mukotrpno iznedrila
Stalno usavršavajući,
Ne štedeći sebe, sve mu je davala.
Savršen lik, usavršen um.
Zaboravi značenjereči čovek-ljudi
I da je prirodni izum.
Taj lik i um sebe zamisli
i njemu sličnim,
Da su veći od stvoritelja svog
i da nema više izuma i misli.
Nema pozdrava i reči toplih,
Nema osmeha nema više šale
A, ponestaje i dece male
U prirodi sve više ljudi starih.
Neprirodnih radionica, sve više
Svašta se tamo pravi
Nova vrsta ljudi, bolesti najviše
Celu prirodu ima da poplavi.
Manimo se rata protivu prirode
Ljubimo tlo na kojem stojimo
Ostavimo se svake nove mode
Koje nismo u stanju da pojmimo.
Okrenimo se ponovo nama, ljudima
Družimo se i volimo se svi
Ne tražite mane bližnjima
A, sve ostalo prepustite prirodi.
Duško Jovanović
Он долази јутром Са очима које ми кажу да га волим Са очима у којима блиста предиван ум И увијек ћути а ја само желим да га загрлим Он долази одлази Он дoлази у подне Кад утихну послови и сви су за трпезом Кад сви су скупа а само он сам И ништа не каже … Настави са читањем “Он долази”
Он долази јутром
Са очима које ми кажу да га волим
Са очима у којима блиста предиван ум
И увијек ћути а ја само желим да га загрлим
Он долази одлази
Он дoлази у подне
Кад утихну послови и сви су за трпезом
Кад сви су скупа а само он сам
И ништа не каже а ја само желим да га пољубим
Он долази одлази
Он долази у сумрак
Са рукама препуним поклоњеног дана
Са рукама у којима смирује се додир
И увијек ћути а ја само желим нешто да кажем
Он долази одлази
Он долази у поноћ
Кад у сваком сну сви су једна колијевка
Кад сви спавају а он их њише
И ништа не каже а ја само желим да остане
Он долази одлази
©Мирослава Одаловић