Jelena Jakšić – Biografija

Jelena Jakšić Rodjena sam 18. Juna 1991. Godine u Nišu, gde i živim, radim i studiram. Završila sam srednju Administrativno Birotehničku, upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a trenutno radim kao sekretarica. Živim sama od oktobra prošle godine i iščekujem da se moj dečko uozbilji i useli. Pisem vec neko vreme, ali smatram da … Настави са читањем “Jelena Jakšić – Biografija”


Jelena Jakšić

Rodjena sam 18. Juna 1991. Godine u Nišu, gde i živim, radim i studiram. Završila sam srednju Administrativno Birotehničku, upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a trenutno radim kao sekretarica. Živim sama od oktobra prošle godine i iščekujem da se moj dečko uozbilji i useli. Pisem vec neko vreme, ali smatram da do nedavno moji radovi nisu bili dovoljno zreli za objavljivanje. Nadam se da ce me objavljivanje istih ohrabriti i naterati da pišem više.

Marija Backić – Biografija i pesma

ДЕЧКО БОЈЕ ЧОКОЛАДЕ Седим у четири зида сама, Напољу Сунце пушта своје зраке, има много разлога због којих бих требала бити срећна, али у мени влада тама. Седећи тако почнем да будим сећање, сећање на дечка, косе боје чоколаде, усана слатких као мед, очију као сан, лица анђеоског. И тако се вратим у прошлост, вратим … Настави са читањем “Marija Backić – Biografija i pesma”

ДЕЧКО БОЈЕ ЧОКОЛАДЕ

Седим у четири зида сама,
Напољу Сунце пушта своје зраке,
има много разлога
због којих бих требала бити срећна,
али у мени влада тама.

Седећи тако почнем да будим сећање,
сећање на дечка, косе боје чоколаде,
усана слатких као мед,
очију као сан,
лица анђеоског.

И тако се вратим у прошлост,
вратим у сећање прошле дане
кад сам једва чекала да зора сване,
јер сам знала да ће неко да излечи моје ране.

Радо се сетим петка,
тада ме обузме срећа ретка,
ујутру одем до њега а он спава,
на ивици кревета је његова глава
покривен лепо до гуше,
а напољу се његове ствaри суше.

Прилазим до њега тихо,
нежно, пажљиво,
јер сам волелa да гледам како спава,
када га неко буди, не остаје некажњено.

Кад бих га ја будила својим тихим гласом,
нежним рукама и пољубцима
као да осети да не треба да се љути.

Будио се је са осмехом на лицу
са пољубцем уз кафицу
јер без тога није могао.

Говорио ми је речи које су ме чиниле срећном,
љубио би ме нежно уснама од меда,
не би ме пусти да осдем од њега
и желео је да му се у том часу предам.

Њега се често сетим са болом на срцу,
јер он је са неком другом сада,
мене је оставио
са вечном тугом и сећањем…

© Марија Бацкић

Биографија

Зовем се Марија Бацкић, рођена сам 03.07.1986. године, у Куманову, живим у Бујановцу, од рођења где сам завршила основну школу и средњу економску школу „Свети Сава“. Сада студирам на Високој школи за васпитаче струковних студија. Писањем песама бавим се од 2003. године. Прву песму „Сећање на дане“ написала сам 16.06.2003. године, од када се активно бавим писањем песама. До сада сам написала више од 100 песама. Од када сам почела са писањем, моја је жеља да издам збирку песама.

Borislava DVORANAC, * * *

Borislava DVORANAC * * * Nemojte mi biti prijatelji vi latice na vetru žabe na lokvanjima sprema se bura leti roda evo ga i vuk i sve neke krvoločne zveri kruže letite skočite ____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus ,,Plač anđela”

Borislava DVORANAC

* * *

Nemojte mi biti prijatelji
vi latice na vetru
žabe na lokvanjima

sprema se bura
leti roda
evo ga i vuk
i sve neke krvoločne zveri
kruže

letite
skočite
____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”

DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME – Bojan Djurica

       DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME Da mi je moć da zaustavim vreme, Bar na jedan sekund, tren, Mislim da bi to bio onaj trenutak u kojem je bila moja, a ja njen. Da mi je moć da zaustavim vreme, Prestao bih dane sa samoćom da delim jer bih mogao kad god poželim … Настави са читањем “DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME – Bojan Djurica”

 

 

 

 DA MI JE MOĆ DA ZAUSTAVIM VREME

Da mi je moć da zaustavim vreme,
Bar na jedan sekund, tren,
Mislim da bi to bio onaj trenutak
u kojem je bila moja, a ja njen.

Da mi je moć da zaustavim vreme,
Prestao bih dane sa samoćom da delim
jer bih mogao kad god poželim
da se probudim na usnama njenim

Da mi je moć da zaustavim vreme,
ne bi ti stanovala kod mene Tugo.
Jer ja bih zaustavio onaj momenat,
kada me je grlila dugo dugo.

Kaži mi kako da zaustavim vreme  ?
Otkrij mi, pustiću beskraj u dušu tvoju.
Jer to mi se čini jedini način
da odagnam setu svoju.

Da mi je moć da zaustavim vreme,
sačekao bih je prvo da zaspe
pa bih zaustavio onaj trenutak
milion zvezda kad se po nebu raspe

 Jer želim da sanja snove lepe
pa nek joj Mesec i zvezde i u snu sjaje
da imam moć da zaustavim vreme
to je momenat koji bih hteo da traje

A onda bih se krišom primakao
Tom licu, telu  i očima – snenim
i u večnost bih pretvorio onaj trenutak
kad sam je poljubio u snovima njenim

 © Bojan Djurica, 2012

Reka moga zivota -Miladinovic Sandra

Reka moga zivota Sanjivo prolece polako se nazire, kroz vrleti moga kraja sunce prati me, a, zubor reke sto tece opija moja cula! Od nje mi se ne odvaja, zaspala bih na obali tu –ja!! Volela bih da spojim dobro i zlo i ako moram da odem negde daleko, lako se opet vratim, mislima i … Настави са читањем “Reka moga zivota -Miladinovic Sandra”

Reka moga zivota

Sanjivo prolece polako se nazire,

kroz vrleti moga kraja sunce prati me,

a, zubor reke sto tece opija moja cula!

Od nje mi se ne odvaja, zaspala bih na obali

tu –ja!!

Volela bih da spojim dobro i zlo

i ako moram da odem negde daleko,

lako se opet vratim,

mislima i korakom na prag moj stari….

Nece mahovina zarasti moje staze,

i crkva Svete Petke bice tu,

i moje mesto zvace se istim imenom!

Ljudi koje volim zivece ovde,

pevace kada tece vino ili  se pije rakija vruca,

brace kukuruze, znjati psenicu,

i svetlavci ce mi jednoga dana opet

sletati na ruku!

Sanjivo prolece polako se nazire,

kroz vrleti moga kraja sunce prati me,

a , zubor reke sto tece opija moja cula!

Od nje mi se ne odvaja, zaspala bih na njenoj obali

tu –ja!

Zubor zubori nesto govori-Rasina reka moga zivota,

Zubor zubori nesto govori- vekovima znana  je njena lepota!

© Miladinovic Sandra

 

Borislava DVORANAC, N O Ć

Borislava DVORANAC N O Ć Noći ne puštaš zoru i moj san surova prema robu cvet ugrejala nisi obrisa suzu zveri zavlada danom u crvenom lišću nada suzama vatru palim u smrti se rađam _____________________________ Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.) – ciklus ,,Plač anđela”

Borislava DVORANAC

N O Ć

Noći
ne puštaš zoru
i moj san

surova prema robu
cvet ugrejala nisi

obrisa suzu zveri
zavlada danom

u crvenom lišću
nada

suzama vatru palim

u smrti se rađam
_____________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna” (2012.)
– ciklus ,,Plač anđela”

NARODNE “SUZE”

Zasto suze narodu “teku” u dvadesetiprvom veku? Zašto se uništavaju životi dece i žena, u najveća civilizacijska vremena?   Zašto najvećim “moćnicima” sveta, skoro uvek nešto u narodu “smeta”? Zašto se  nastoji da se atomsko naoružanje, proizvodi i to se stavlja narodu na znanje?   Zašto se ovakvo oružje proizvodi, umesto da se više dece … Настави са читањем “NARODNE “SUZE””

Zasto suze narodu “teku”

u dvadesetiprvom veku?

Zašto se uništavaju životi dece i žena,

u najveća civilizacijska vremena?

 

Zašto najvećim “moćnicima” sveta,

skoro uvek nešto u narodu “smeta”?

Zašto se  nastoji da se atomsko naoružanje,

proizvodi i to se stavlja narodu na znanje?

 

Zašto se ovakvo oružje proizvodi,

umesto da se više dece u svetu rodi?

Zašto je slaba diplomatija,

od najnižih faktora do Ujedinjenih nacija?

 

Zašto se još uvek ratuje,

umesto da se narod savetuje?

Zašto se atomsko naoružanje,

smatra kao najvažnije ratno stanje?

 

Zašto najveći ljudski umovi,

ne ustanove  “svetski mir “novi”?

Zašto se svi ne borimo,

da u miru i slozi živimo?

Živko Begović

 

 

 

 

 

neke želje da yse atomsko oružje