Добродошли!
Borislava DVORANAC SANJAR NEOSTVARENOG SNA Dodir ruke vatra vetra iskra oka dnevnog smeha neostvarene ljubavi nežnosti noćne svedok u bunilu vanzemaljac na Zemlji zablude jadne brodolomnika snovi su znani ljubavnici u laži zatečeni neoprani bosi svedoci ljubavi nestvarne razdora duše plača života sanjara neostvarenog sna
Borislava DVORANAC
SANJAR NEOSTVARENOG SNA
Dodir ruke
vatra vetra
iskra oka
dnevnog smeha
neostvarene ljubavi
nežnosti noćne
svedok u bunilu
vanzemaljac na Zemlji
zablude jadne
brodolomnika
snovi su znani
ljubavnici u laži zatečeni
neoprani
bosi svedoci
ljubavi nestvarne
razdora duše
plača života
sanjara neostvarenog sna
DESI MI SE CESTO . . . Desi mi se cesto da malo vise soka, onog jecmenog ispijem. . . Zaboravim na . . . Majcine me ruke u svom zagrljaju vise nisu zelele. Gledala sam je, i jos uvek je vidim, kako odlazi bez poljupca, bez osvrta i bez kajanja. . . Dane sam … Настави са читањем “DESI MI SE CESTO . . . – Daliborka Pitulic”
Desi mi se cesto
da malo vise soka,
NEZNANCE. . . Zahvaljujem ti, vecna mudrosti, sto si mi sposobnost da ljubav osetim podarila. . . To, koliko te zelim, neizrecivo je i nemerljivo. Iako si za mene apsolutni stranac mome duhu doimas se tako bliskim. . . Sutra, divni moj neznance, u potragu za tvojim ocima ja pocicu. Stajacu, neumorno te cekati na … Настави са читањем “NEZNANCE. . . – Daliborka Pitulic”
Zahvaljujem ti, vecna mudrosti,
sto si mi sposobnost
Pitaju me ljudi,
radoznalost im ziveti ne da.
Pitaju me kako prezivljavam,
bez hrane,
bez vode,
bez sna. . .
Jos me cudnije zagledaju
kada im kao odgovor istinu golu serviram . . .
A sve sto od ovoga sveta,
u zivotu telesnih okova,
ja zelim
jeste ljubav. . .
SEBI. . . Draga, ja tebi pišem, u nadi da ću dopreti do onog suštinskog dela tvoga bića; onoga što tako dugo spava u nedokučivim dubinama tvoje nesvesti, a sve sa žestokom namerom da izazovem rasanjivanje tvoje. Vidim kako si se zagubila na svome putu životnome. Lobanja ti je naprsla od bezuspešnih pokušaja da probiješ … Настави са читањем “SEBI. . . – Daliborka Pitulic”
SEBI. . .
Draga,
ja tebi pišem, u nadi da ću dopreti
do onog suštinskog dela tvoga bića;
onoga što tako dugo spava
u nedokučivim dubinama tvoje nesvesti,
a sve sa žestokom namerom
da izazovem rasanjivanje tvoje.
Vidim kako si se zagubila
na svome putu životnome.
Lobanja ti je naprsla
od bezuspešnih pokušaja da probiješ
zid ćorsokaka u koji si zašla.
Svaki tvoj pokušaj da
dovedeš u red bitisanje svoje
ovenčan je gorkim porazima.
A vreme neumitno teče. . .
Ono što sada, zbog koprene
na svojim očima propustiš,
a ne iskoristiš, nećeš moći vratiti.
U dogledno vreme žalićeš za šansama,
koje ovaj turobni život drugima
nije pružao tako često kao tebi.
Osvešćenje, akcija i istrajnost,
a ponajviše vera u sopstvene snage. . .
Uči školu.
Tu, koju si toliko žudela da upišeš,
a sada je se gnušaš.
Porazi sastavni su deo
svakog životnog putešestvija ;
čine jačim biće što ih iznese,
čine slađim pobede
koje na kraju izdejstvuje.
A ljudska bića
grešna su od svoga začeća.
Bez svoje volje bačena u okean postojanja.
Uplašena.
Netremice potapaju svoje bližnje
ne bi li do daha došla.
Svako se nekim svojim idealom vodi
na putu za boljitkom.
Svoj ti ideal pronađi, kreiraj.
Onaj što suštinu tvojega eteričnoga bića
najvernije sadržava.
Kada u jutro snene oči otvoriš,
i prvi zrak Sunca,
što se na horizontu rađa,
prodre ti kroz očno sočivo,
čvrsto okna svoga vida sklopi,
iskru toga prvorođenoga prati
sve u dubinu svoga duha,
i zapazi,
pažljivo osmotri ono što ti njegov plamen
tamo, na izvoru snaga, svojim bićem osvetli.
Pogubno je tuđe ideale za svoje uzimati,
jer sa našom suštinom nisu kompatibilni.
Svaka životna aktivnost,
strašću obskrbljena,
zdravije plodove podariće.
Najljući neprijatelj u tvojim porivima
pritajen leži.
Snage, koje na okolna bezazlena bića
besmisleno rasipaš,
iskoristi da toj guji glavu zlobnu odrubiš,
i sebi duhovni mir osiguraš.
Razum svoj da bi sačuvala
moraš u obe stvarnosti podjednako aktivna biti.
Ako jedna prevagne
u ludilo ti biće završiće,
a ako li druga,
zauvek sa prvom kontakt izgubićeš.
A granica je što ih razdvaja
kao dašak neprimetna.
Ove reči moraš razumeti
svakim delom oba svoja bića.
Ponavljaj ih u nedogled.
Najvažnija molitva neka su ti.
Ponavljanjem i dubokim razumevanjem
utisni ih u dušu svoju kao vreli žig,
čiji bol ti zaborav neće dopustiti. . .
MOJ ZIVOTE Dokle, reci mi ti moj živote, dokle ću trpeti tvoje šamare?! Taman otrpim jedan, da odahnem, a, eto drugog na stare rane! U jednom trenu učini mi se, da više neću imati snage, tada nirvana nastupi ko bespuće, gde nema gladi i nema patnje! I ko da sam usnila da odmorim, najdubljim … Настави са читањем “MOJ ŽIVOTE -Miladinović Sandra”
MOJ ZIVOTE
Dokle, reci mi ti moj živote,
dokle ću trpeti tvoje šamare?!
Taman otrpim jedan, da odahnem,
a, eto drugog na stare rane!
U jednom trenu učini mi se,
da više neću imati snage,
tada nirvana nastupi ko bespuće,
gde nema gladi i nema patnje!
I ko da sam usnila da odmorim,
najdubljim snom kojim sam mogla!
Ko iskupljenje može da odobri,
sem tebe?! Ja nisam toliko dobra!!!
I onda poletim iz pepela, jača nego ikada pre…
To se ti igraš, a ja se pitam….
Zašto to činis lutalice!?
Lice ti nevidoh, ni stil, ni snagu,
tvoja moć je nedokučiva!
Od tuge stvaraš mostove jake,
od sreće suze do ludila!
I uvek nova iskušenja,
s’ tobom i mudri pogreše!
Ti skidaš ponekada s’ puno strpljenja,
breme, ko laste kad odlete!
A, onda opet u novom ruhu,
i novi slučaj dušu grebe,
ali, ja sam i pored toga srećna,
naučila sam da volim – kraj tebe!
© Miladinović Sandra
Borislava DVORANAC * * * Voljom lomim brda pokrećem planine smehom punim okeane ljubavlju sunce rađam svemirom brodim vladam tvojim srcem nošena tvojim vetrom sjajem tvoje duše
Borislava DVORANAC
* * *
Voljom
lomim brda
pokrećem planine
smehom
punim okeane
ljubavlju
sunce rađam
svemirom
brodim
vladam
tvojim srcem
nošena tvojim vetrom
sjajem
tvoje duše
Peko Laličić * * * Kažeš da ti pričam nešto o sebi a ja ne bih jer sam čudo pred kojim bi zanemela i babica (da ih je tada bilo) jer nisam plakao ni kad me Sunce međ’ koprive probudilo i reklo da mi se klupko lepote oko srca svilo tražiš da ti kažem ko … Настави са читањем “Peko Laličić, * * *”
Peko Laličić
* * *
Kažeš da ti pričam
nešto o sebi
a ja ne bih
jer sam čudo
pred kojim bi
zanemela i babica
(da ih je tada bilo)
jer nisam plakao ni kad me Sunce
međ’ koprive probudilo
i reklo da mi se klupko lepote
oko srca svilo
tražiš da ti kažem
ko sam
i šta me kroz život vodi
a ja bih da mogu
najrađe da slažem
da sam stena
i da me tvoji osmesi
slomiti ne mogu
iako je znano
da ne klečim
i nikad ne ustajem
na levu nogu
kažeš da mi zvezde
iz očiju sjaje
i da se osim pesmi
nikome ne dajem
a ja ti uporno pričam
i pesmom se kunem
da se dajem tebi
i da ne prestajem
da se čudim sebi
što bih i da lajem
jer si zvezda
koja mome putu svetlost daje
da trajem žarom
kojim Sunce sija
skoro kao i ja.
Nadođe mi tako… . . Nadođe mi tako, da mi misao poleti, pa me sjeti, ko sam bio, a ko sam sada. . Nadođe mi tada, kada bih samo znao, i snage imao, da joj polomim krila! . Miro Beribaka
Nadođe mi tako…
.
.
Nadođe mi tako,
da mi misao poleti,
pa me sjeti,
ko sam bio, a ko sam sada.
.
Nadođe mi tada,
kada bih samo znao,
i snage imao,
da joj polomim krila!
.
Miro Beribaka
ДОК ЧЕКАМ ЈА ТЕ ЧЕКАМ ДА СА ОВЕ ЛИТИЦЕ МИСЛИМА ПОЛЕТИМО КАО ГАЛЕБОВИ, ЈА ТЕ САЊАМ И РУКЕ СПЛИЋЕМ СА ТОПЛИМ ДЛАНОВИМА ТВОЈИМ! СВЕ МИСЛИМ ДОЋИ ЋЕШ, А НЕБО НАЈАВИЋЕ ТЕ НЕКИМ СКРИВЕНИМ ЗНАКОМ, ПЛАШИМ СЕ, ПРОЋИ ЋЕШ, А НЕЋУ ПРИМЕТИТИ , ДОК МАШЕМ СВИЛЕНОМ МАРАМОМ ЛАКОМ! ТИ НЕ ЗНАШ ДА ЛИШАВАШ МЕ ТВОГ ПОГЛЕДА … Настави са читањем “DOK ČEKAM -Miladinović Sandra”
ДОК ЧЕКАМ
ЈА ТЕ ЧЕКАМ ДА СА ОВЕ ЛИТИЦЕ МИСЛИМА ПОЛЕТИМО КАО ГАЛЕБОВИ,
ЈА ТЕ САЊАМ И РУКЕ СПЛИЋЕМ СА ТОПЛИМ ДЛАНОВИМА ТВОЈИМ!
СВЕ МИСЛИМ ДОЋИ ЋЕШ, А НЕБО НАЈАВИЋЕ ТЕ НЕКИМ СКРИВЕНИМ ЗНАКОМ,
ПЛАШИМ СЕ, ПРОЋИ ЋЕШ, А НЕЋУ ПРИМЕТИТИ , ДОК МАШЕМ СВИЛЕНОМ МАРАМОМ ЛАКОМ!
ТИ НЕ ЗНАШ ДА ЛИШАВАШ МЕ ТВОГ ПОГЛЕДА И ТВОГА ДАХА,
ДА ДОК МИ ПРИЧАШ ЈА УЖИВАМ И ЗАБОРАВЉАМ ДА ДНО САМ ДОТАКЛА!
ПАТЊА И ЉУБАВ ОБИЧНО ИДУ ЈЕДНО СА ДРУГИМ,
ДА ТАКО НИЈЕ СПОЗНАЛА НЕБИХ НИКАДА ДА ТЕ ЉУБИМ!
КО ЛЕПТИР БИХ ЛЕТЕЛА ОД МИРИСНОГ ЦВЕТА НА ЦВЕТ,
СА БОЖУРА НА ЛАЛУ, СА РУЖЕ НА ЛИПУ И ТАКО У НЕДОГЛЕД!
ЗНАМ ДА БИХ ПРАЗНЕ ДУШЕ РУКЕ СКЛОПИЛА КАДА МИ ДОЂЕ ЧАС,
А , МОЖДА НЕКО ДРУГИ ДОЋИ ЋЕ, ПА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ НАС!
КАДА СЛИКУ ТВОЈУ НАЂЕМ У АЛБУМИМА СТАРИМ,
СХВАТИЋУ МОЖДА ТАДА ДА ПОЛАКО И ЈА СТАРИМ,
АЛИ ПУНА ДУША БИЋЕ МИ ГАЛЕБА,ЧЕКАЊА И ДАЉИНА ,
И БАШ КАДА СЕ НАЈМАЊЕ НАДАМ СХВАТИЋУ ДА СВУДА ТЕ ИМА!
(С) МИЛАДИНОВИЋ САНДРА
О, моји вити јабланови ! И врхови ваши што парају неба. Где ли су ми ноћас одлетели снови ? Где ли је срећа кад ми преко треба ? О њиве моје, житом засејане, родне и сјајне као море златно. Зашто су ми ноћас мисли расејане ? Шапните бар тихо, умиљато, тајно. О, брда моја, зелена … Настави са читањем “Она”
О, моји вити јабланови !
И врхови ваши што парају неба.
Где ли су ми ноћас одлетели снови ?
Где ли је срећа кад ми преко треба ?
О њиве моје, житом засејане,
родне и сјајне као море златно.
Зашто су ми ноћас мисли расејане ?
Шапните бар тихо, умиљато, тајно.
О, брда моја, зелена и лепа!
На вама се грожђе узгаја и рађа.
Зашто ли мисао постаде ми слепа ?
И немирна ко што на мору је лађа.
О ноћи моје, бесане и дуге!
Бежите негде од мене далеко.
Ја само хоћу мисли сретне – мисли друге.
Ја желим да ноћас крај мене је Неко.