jače nego i zamisliti možeš,
i ne znam šta da kažem, osim, žao mi je…
Pogledom ću te ispratiti,
zapaliti cigaretu i ćutati,
odćutaću susret ispod željezničkog mosta
pod kojim bi smo brojali vagone
koji tutnje
kao godine koje nam se desile nisu,
kao što nam se desiti neće
niti susret, koji ćemo oboje odćutati. . Odćutaću i neke davne rime
u kojima sam mislio na tebe,
ljubio te svakom novom pjesmom
dječački iskreno,
ukivao te u zvijezde
neznajući da uopšte postojiš,
da si tako stvarna,
kao i bol što moja su krila sputana,
i što ti ne mogu niti zagrljaj dati! . I…, ne boli mene tvoj jaki stisak,
niti nedorečen pogled put daljine,
boli me što te nikada upoznati neću
i što ćeš ostati, tek draga misao! . Miro Beribaka
(Прочитано: 123 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.331 пута)
Hvala Vam Milovane na izuzetnom komentaru, puno Vas pozdravljam!