КАКО НАПИСАТИ ПЕСМУ
Написаћу песму. Како?
Слова су побегла од мене.
Побећи ћу и ја од себе,
у музику и мирис.
Измислићу скитњу
и занос проласка градом.
Месец ће светлети крадом,
а ја ћу уз стабла столетна,
уз липе и оскоруше,
слушати како се руше,
очекивања и светови.
Јутро свануће росно.
Проћи ћу руком кроз косу,
живот ће проћи друмом,
ја ћу својим умом у баре…
Ловци у заседи вребају шотке…
Гласник се пробија кроз шибље…
Волећу тај трен свитања
и нећу, сит скитања,
повратак на старо.
Пријаће ми самоћа.
Пронаћи ћу извор у гори
и исконску угасићу жеђ.
Уз песму славуја
понеће ме струја,
коју не схватам…
Понеће ме изгледима
и маштањима у души,
која гуше и руше,
све мостове
и све снове.
И како написати песму?
Како спаковати
скитњу и занос,
месец светао,
мирисе и росна јутра?
Како написати песму
кад се мириси губе,
а глава је мутна?
И зашто писати данас,
кад је лакше писати сутра?
© Љубодраг Обрадовић
Kao i uvek, LEPO!
Pročitah je opet kao prvi put i ne odoleh opet da kažem,
BRAVO LJUBO.
Kad se spoje sjajni stihovi i dva sjajna Čoveka, onda svaki komentar postane suvišan.