Категорија: Sandra Miladinović

LAKO SAM TE KUPILA

Lako sam te kupila,
poklonila sam ti prozor svoje duse,
leptiri moje iskrenosti su te golicali,
ama nista nije bilo izraz glume,
i uvek sam te u oci gledala,
a, to svako ne moze i ne ume!

Lako sam te kupila,
nesigurnost u oku sto lici na tmurni dan,
brzopleti pokret i osmeh,
jer imas nemiran san!
Otkud to da je tajna ljubavi neka velika tajna,
za neznalicu jeste, jer ima dusu praznu, olujnu i crnu,
kada vidi ruzu, ona ne vidi nju, vec razmislja o trnu!

Lako sam te kupila,
prirodnim smehom i suzom,
recima koje izviru iz moje sustine,
a, tvoj ego iza koga se krije strah,
poput najvece planine,
krio je samo negativ istine,
kao ostavljeno bez majke bespomocno pile!

Lako sam te kupila,
sa rekom sam zuborila,
sa brezom zborila, a sa slavujem vila gnezdo!
Nocima sam stihove plela,
pretakla sve u reci i razgovarala sa nekim!
Danica je zovu, a pleneta je Venera!
Kaze da je takva sudbina zena…
Kao ja…..

Lako sam te kupila!!!
Dusom sto voleti zna … pa sta!!!

© Miladinovic Sandra

CRVENA HALJINA

Crvenu haljinu ja cu obuci,
zlatom protkanu od istocne svile,
crvene rukavice otmene duge,
kao sto nose nad oblacima vile!!!
Natocicu crveno vino i ici put svetlosti,
koja me vuce samilosno,
zove me, prosto mami oduvek,
kao da me smatra pocasnim gostom!
Zlatnu kapiju lagano odgurnucu,
i poci stazom mirisnih ruza,
kroz grane breza i vitih jela,
dok zlacano sunce ruke mi pruza!!!
I dok sve blista nemirom culnim,
okrenucu se jednom unazad,
videcu sebe dok nemo stojim,
prostor izmedju nas bice prazan!
Ne, ovo nece biti moj kraj,
jer to sto cu pohoditi Raj,
ne znaci da ostavljam voljom svanuca,
onda kada nije ni vreme, ni cas,
kada nije ni doba, ni sudba,
kada ne cujem sa neba glas!
Vec cu ovaj dar sto me snadje,
nositi u sebi dok god sam ziva,
u dobru bice mi opomena,
u zlu snazna, istrajna krila!

© Miladinovic Sandra

VECNI ZAGRLJAJ

Ostani sreca neobecana i nocobdija kao i ja,
nastani se u mnoga srca i ljubi nestvarnim poljupcima!
Sanjalicama pomozi da nadju put do svoje zvezde,
neznalicama udahni zelju da sa mesecom nebom jezde!

Ostani dusa beskrajno siroka sa dva prodorna i bistra oka,
tuznima izbrisi suze sa lica, patnju iz duse lakovernika!
Pratiocima osvetli puteve i putokaze iskricavim sjajem,
u tebi ce se ogledati nebo, a vas zagrljaj vecno bi da traje!

© Miladinovic Sandra

POPIJ ME KAO LEK

Vetrovi me lome, ko talasi more,
popij me ko vino sto je dusi lek!
Nedaj moju casu nikom ni za gutljaj,
neka te opijem jednom zauvek!

Zagrli me nezno, privij me uz sebe,
svaku moju sumnju spremno odagnaj!
Neka se pred tobom rasprostrem ko svila,
svaki korak s’ tobom neka bude raj!!!

Vetrovi me lome, ko talasi more,
kusaj me ko med, polako i slasno!
I nikada previse, da osetis glad,
da probudis zudnju, sto te zove glasno!

Ti si taj sto cujes kada ne govorim,
pa znalacki slutis suze koje krijem!
I reci ti necu nikada da te volim,
iz ociju tvojih ljubav cu da pijem!

© Miladinovic Sandra

VERUJ MI….

Ceznja za milovanjima i uzdasima,
negde u dubini najdubljih suma je zaspala,
otkotrljala se i sakrila kao zabranjena zelja,
ali, pece i snagu lomi, od svanuca do veceri,
prosto nece da odmori, jer je iskrena!!!!

A, ljubav, ona se sakrila negde u stare knjige,
i iz novih tamo bezi, u pecine gde zive gorske vile!
Ceka tren “osvete”, kada ce svima koza da se najezi,
od snage njene volje i topline takvog daha,
sto ladje nagoni da putuju preko grebena, bez straha!

Romeo i Julija su i tu, na onom nasem starom mostu…
Njihove seni cesto vidim, ma na svakom mostu
su nezna saputanja, zapecacena pisma sa mirisom ruze!
Zazmuri pa otvori oci da to vidis….
Suton je i Sunce pohodi drugu stranu planete,
a, ti nisi dete?! Odbaci magiju sadasnjosti….
i nemoj da se stidis sto ti je magla utrla put,
prasina pala na oci i dusu!!!
Zaigraj u taktu valcera i videces prepunu dvoranu,
hiljade njih plesu omamljeni, gledajuci se u oci,
a, ni tren u stranu!
Veruj mi …….

© Miladinovic Sandra

CAROBNI KRUG

Samo oslusni duboko, istrajno ova jutra,
zagledaj se u daljine neba,
pozuteli list uzmi na dlan,
osecas miris, to nije puki san!

Polako se protegni na pristima,
a, ruke pruzi visoko, visoko…
Poljubi vetar sto te grli u hodu,
nikada ne propusti ovu epizodu!

Uh, kako suska obliznjim sumarkom,
dok koracas omamljen jesenjim zrakom!
Sunce sto zavodi znalacki maestralno,
na maskenbalu pod maskom gleda te tajno!

Zagrlis hrast, cujes da dise, a sprema se
da dobro i slasno dusu odmori,
veverica sa javora brzo klisne,
a, duh ovog brega samo sto ne progovori!

Ko vila kraj reke, vodenica stara osmatra,
mirise jos uvek na mladjane dane,
odavno zaboravljena kopni, truli, nestaje,
ali, lice lepotice jos jesen joj daje!

Daj, trgni se vec jednom, jer sve okolo buja,
grozdje je obrano i vino se uveliko toci,
ptice ce uskoro spremno na daleki jug,
ali, ti nikako ne dremaj, jer to je samo carobni krug
i raj za oci!!!

© Miladinovic Sandra

LINIJA SRECE

Oprosti mi zivote sto sam te ostavljala,
i kada sam trebala rasute kose,
ja sam te u grcu, a nasmejana,
zaboravljala, ko oblaci kapi kise sto rose!

U stremljenju ka svetlosti, vijugavim stazama,
ko kosuta lane sam mazila svaku tvoju kretnju,
i nisam se predavala, a kao da sam spavala,
jer u bescenje sam bacala tmini svaku smetnju!

Oprosti mi za polomljena krila i ustajanja,
sto suze pratise i boli, ako mozes zaboravi…
da ti nisam dobra pratilja bila,
jer sam od pesme jecaj cinila, a tako te volim!

Secas se kada sam sake spremno stapala sa tvojim!?
Linija srece, sa sudbinom se spajala,
a, linija glave sa radostima tvojim!
Zal, za tim stoji, a dane, njih vise ne brojim!

O, volim te, volim ko devojka ogledalo,
ko cista dusa u zurbi nespretno kada ljubi!
Opece se pa iznova istom kamenju prkosi,
a, da voli, da voli – svako se ne usudi!

© Miladinovic Sandra

VAPIM DA ME ZAVEDU!!!!

Kako je nebo visoko i lepo, sareno, duboko!
Zove me, mami me, ne da mi mira!!
Kako je zvuk harfe tajanstven i tih,
cujem muziku virtouza sto negde daleko svira!

U snovima pohode me andjeli i vuku me nezno,
haljine svetlucave bele i duge kose,
a, meni se ne da da se otmem stvarnosti i odem,
zemaljsko bice cuva dusu usred rose!

Budim se sva mokra, a nigde nikoga nema,
vidim svetlost Venere kud ce misli poci,
setam tiho ko duh i prislanjam glavu uza zid,
u susret jutru radujem se novoj noci!

Kako je nebo visoko, misticno, prozirno, sjajno!
Trazi me, ljubi me, miluje me strasno!!
Vapim od zelje da me zavedu zauvek,
andjeli sto bde dok spim, a tako je kasno!

© Miladinovic Sandra

ZATVORI OCI

O, dozivi me kao jutro sunce,
oseti me kao trava vetar,
poljubi me kao dragi voljenu,
ili nestani bez traga u etar!!!!

Zatvori oci pa mi dodirni lice,
stisni mi dlan i reci ko sam,
shvati iskrenost mojih misli,
igre zavodjenja vec mi je dosta!

Ma daj pojavi se na istoj strani ulice,
ili na kraju moga voljenog mosta!
Sacekaj me na litici gde sirim ruke,
otkrij mi sustinu toga ko sam!

Progoviri tiho u kosu iza uva
iznenada lagano kada zurim kao srna,
i ne sumnjaj u to sto ces tada videti,
u dva moja oka prodorna i crna!

© Miladinovic Sandra

NIJE TO LAKO…

Osetila sam magicnu moc sto treperi u vazduhu,
magicnu moc noci koja u ovom trenutku deluje
beskrajno duga i tamna, a ipak otkriva toliko tajni,
bezrezervno potapa sva ogranicenja i stapa
se sa istinom kao jedna reka sto plovi negde daleko,
i shvatas da ima toliko toga ,
da i da mozes i hoces, ne bi bilo mira ni trena,
ali bi ti se zavukla ispod koze
kao sopstvena sena, otkrivajuci i sta sme i sta ne sme!
To joj se moze, jer joj se hoce, jer je takve prirode,
dovoljno slatka, dovoljno gorka, dovoljno misticna,
dovoljno realna i sve dovoljno….
Noc je idealna za analizu pre svega sebe,
a, nije to lako ni jednog trena, posebno tada!
Mir vlada vazduhom, pola sveta spava,
a, ti nocobdija sto broji zvezdanu prasinu,
koja ti se lagano spusta na kapke, ruke, kosu!
Okreces se, ustajes, po nekoliko puta,
i cekas prvu jutarnju rosu!
A, toliko toga noc ko bisere prosu!!!

Nije to lako!

© Miladinovic Sandra