Категорија: Marina Adamović

U muzičkoj bašti rasutoj sa zvezda

niklo je pramenje vetra;

prinela sam oko tajnoj ruži

kao olovku sa grafitom J.

Umetnost je uljuljkati list na beloj zemlji,

a pri tom znati i umetnost reči .

Živimo sami i nestajemo-

ali

raskošni znaci nikada ne venu!

————–   Osim…sada…nasmeši se slovo…

————–oh …oh…možda…

Jezda je bacao kamenčiće i napravio branu. Ušla sam

u njegovu senku i čtala vreme u očima.

“Čekam da umrem”, rekao je. Sela sam kraj njega

i pravila mu društvo…

Te večeri njegov profil beše bez jasnih linija, jer na icu

nije bilo granice gde bi počeo osmeh;

ali on se pojavi u njegovim ustima i krenu

u nedogled.

Krajičkom oka legla sam na mesto, koje je

pažljivo čuvao za mene. Cele noći smo se smejali,

bacali filozofiju poput poštara na putu kojeg nigde nema

i učvrstili ludost nalik na Li Tai Poov

magnolijin cvet pod vodom.

“Složiti izgovoreno

i nikad dorečeno?”

pomisli Sizif

i apsurd slete —

kud mu bî

volja.

Bolest. Hej!

Kroz tmuli zamah noći,

bljesak  još jednog smelog jutra.

.

Melanholija

podvijenog

repa.

.

Ja sam let,

malokad spor,

najčešće se okomito obručim

na dan.

Ko je spreman da se plačno

suoči sa sobom?…

Vazduh nam se smeje

i voda nam se smeje.

Ne možemo sačuvati vatru što nestaje,

Trava igra,  sa žabom se smeje-

U blato treba zasaditi vrbu,

ali od sebe moraš rastopiti blato.

I vino što piješ,

krv je pretka u sok pretvorena,

a tvoje oči

biće suncokret o nebo okačen…

Polje nam se smeje

i šuma i reka…

Udahneš

i kroz frulu bez svirala—  vazduh istrči.

I sunce pije iz tvojih pora,

da izvetriš, u oblak odletiš,

rugaju nam se jegulje, zveri pasu naše duše,

ptice nam se smeju i

motre iz pepela…

.

O, kako je hladno!

To smrtni vetar duva.

Plačem nad ovom tuđom zemljom

—–grudvom zgrušane sasušene krvi.

svi su hodali tamo — amo

nosili sveće———– šapat ————da da da —i  cveće

ja sam njušila ljude ————-  čuj — čuj—čuj — i note

mirno leškarila SA NJOM ——- sama

.

onda osetih da dobuje zvono

da moja daska jezdi levo — desno

raščupani um mi ———-  ledila je magla

nešto puče i mozak se razli

.

tekla sam sa njim

sve dublje i dublje

gutala folklor — crva beskućnika

s podzemnog neba  ————– pljusnu — strašna mora

.

ja sam noćurak

zvezda padalica

mog— doma— nema

dan se setno gasi

.

vi ste došli

a

ja nestala

korenje

pauk

——————–buket svelih snova

još sam bila dete

kad je umro moj voljeni deka

stala sam na ivicu rake

slušajući iznajmljene uzdahe i plač

ćutala sam

šta bih

tada sam se prvi put

susrela sa smrću

————————————-

osetilh tek dodir

i osmeh kao mačji

da

Bodler je čučnuo kraj mene

i pitao — hoćemo li

bacila sam zemlju

na cvetno opelo i

zasadila ———-  instrumental lire

.

skočismo na sanduk

veličine naše pesme

dolazimo deko s

ružičastom  maglom

———————————

mene još uvek drže na uzici

gonite me

pratite me

ali opijum koji u mom srcu spava

neprestano besni i laje i škrguće

U glavnoj  ulici

(odnekud poznat)

čovek s jatom vrana pod kapcima

stresao se

………………………..okrenuo i

sklopio prste oko zamišlje bombe

.

ciljao je sasvim odmereno —

na moje širom otvorene oči

lagano sam hodala ka parku

(punom pesama o bojama leptira)

ostavila komad sebe na asfaltu

a krv je klizila

niz preminulu LJUBAV

u njegovoj ličnoj XX kinoteci

prideve je zatrpala

magla

nalegla na prozor

             i slušala moj muk

svaki je glagol obmotala injem

čupala sam prilog

             s lista svele

ruže

strašan nered nasred

           epitafa

.

horovi ptica liju

i

odvlače reči

Kumba-Tam menja

lepotu za predah

navlači masku zveri izbeglice

mene ostavlja bez ičeg na stazi

.

siđi noći

tanka atmosfero

krilate reči proći će

          kroz maglu

godinama je pričao

o sebi

meni

o njima

.

o značenju života

i njegovom pogubljenju

.

i trava je izrasla svuda preko mene

od uspomena na njegove reči

od priviđenja

.

sve dok jedne večeri nije

slomio čašu —

————— kog će vraga voda

—————ustima

koja se nikada nisu otvorila —- znam

gađao je moje uši—  iscrtane

slike — veličine opuška kraj groba