Категорија: Marina Adamović

Tumaralo je kućom cele noči

Zidovi su zveckali i zbijali se

Prozori su navlačili naprsnuta stakla

Tišinina urlala od nemuštog šuma

.

Zračak zvezde ulete bez nade

Onda pade teško kao stena

.

Anonimne oči

Gledaju u pesmu

.

Nasamo treba govoriti s noći

Vrlo mudro

Vrlo…

Zašto sam ovde?

Ne znam.

Hoće li mi neko objasniti?

Alo, ima li koga?

Kuc- kuc… Molim vas, otvorite!

Nešto!

Ništa…

O! O! Oooooooooooo!

Rajska ogledala

I djavolske crte na licu anđela!

Krasota!

Latica ruže slete

……………I tada

Pogledom sam je podizala

Ili nisam?

To je oblak šetao munju.

Ne napuštaj me drhtava lepoto,

Malo milosti za ovo svelo srce.

I odjednom……

Kao da sam jauknula,

Zemlja upi strelu divljeg groma……….

Hrabrost me napušta,

mada sam ljuta do gromovnika.

Pospana sam,

a neću na spavanje…

Pamćenje me napušta

i u besu nabrajam

na koliko strana jezdi moja ljutnja.

Pokušavam da shvatim da li ja drugome smetam

ili neko uzurpira mene.

Zbunjena sam — razočarana,

osecam dah usnulih poznanika;

bežim među navodnike,

jer tamo mogu ostati sama,

podneti nesanicu,

biti opuštena —

do jutra tuđa, a jednaka svemu.

Probudila sam se na nebu,
slutnja me tače krilom kukavice…
Drhtalo je gnezdo agonije
i zvalo je da se vrati.
Pisala sam pismo sebi—
neko je čitao — ali ko?
Nemost opšta, samo disanje
ili to oblak možda odgovara?

Ne znam, stvarno,

Nema pisma, a bezbroj je reči ispisano…

Setila sam se dana kada su mi oči bile

Nalik na rumene zvezde

Nije mi jasno zašto

Ali

Ogledalo žmuri pred nepoznatim

I prekriva se crnim velom

Nebo je prebledelo

I ja bleda ćutim

Cvetu je lice uvelo

I meni

I meni…

Jesen je potapala Sunce

Svetlost  na izdisaju

—————- Kao zalutala pesma

Ulazi u moj ubogi dom

Zora je

Ali još ne sviće

Tražim oči po sobi

A posvuda nered

Ovo treba sklopiti

Ono privezati

Nešto treba razrešiti

Ništa ne shvatam

Negde u magli je haljina

Tu sam negde možda i ja

Ruke sede u nekoj  kosi

Prejak bol u nesvesnoj glavi

Lekari su gledali kroz mene

I nešto se tiho došaptavali

“priveži, povuci, iznesi…”

Ustala sam i poletela

Smišljajući

Šta će biti

Ako ruke otpadnu

Sa  stiha