Категорија: Marina Adamović

                jutros je umro još jedan sused smrt se očeša o moju glavu pokuša da zasadi nemo sažaljenje ………………………..vraga……………………. upala je derući se i lomeći kost do kosti opne su mi pištale od jeka šupljine pred očima mrak — a u njima lobanja- ronila sam sve dublje i … Настави са читањем “Stih o lešu — Marina Adamović”

nisam znala šta ću tada od kreveta do prozora i zaključanih vrata mrzela sam pisce koji stvaraju po navici i meri . navukla sam zavese da ne svane drama i hodala kô sumanuta nadutih očiju . lažem lažem sve sam znala ali bilo me je strah da iskažem tugu ……………….. kô velike i kaljave i … Настави са читањем “O bolu — Marina Adamović”

Jutro . znala sam da zvezda neće izdržati krike . Ponoć . još jedan skok u otrovne grudi

Srbija izlazi iz krize! Divno – Vraćamo se demokratskoj nemaštini! . “Alea iacta est!” “Sve je bona fide,” reče NATO na tô ….

ćutim a možda stvarno spavam šetam očima kroz lobanju i vidim urnebesna čuda ona me gađaju uspomenom ja je bacam i prelazim na drugu stranu . poezija leže kraj mene prekri mi glavu čaršavom i započe da plače . prihvatam pa… šta ću? ja sam svoje davno rekla …………….. bar me neko oplakuje

        ni ove noći nisam zaspala nebom je švrljala zvezda a možda je skakao moj posthumni lik . stvarno nisam svesna

          ni gost u kolibi pod obla cima ni domaćin u kedrovoj šu mi ni po tok ni bre za niti hrizan tema i pak neki glas izlazi iz me ne i hoda la gano hoda ka o slon