Категорија: Marina Adamović

cele sam noći pričala sa paucima šetala sa mravima i plivala u tihokišnoj bari cele sam noći  brala zvezde jer sam mislila još uvek postojim

. najdublja tajna je iskazana reč u boji . akvarela duše

Kad se piše  ” KO” (KAO),ne koristi se se apostrof , već  cirkumfleks  . Dakle, ne “k’o”, nego “kô”

osvrćem se čekam jato dana je nada mnom letelo . zadnji nećeš ni videti ti naivni stvore

Daleko I ————– zvezdo u tebi je osvit nade . Daleko II ————— ugrušak suza razmenjujem za kišni oblak prostreljen gromom . Daleko III ————— svemu dođe kraj osim beskraju osetii ptica i   vinu se u nebo

reči su pitke reči su gorke reči su eptaf …………………….mladosti zbogom zbogom zapenjena travo …………Rembo, ………………..Elijar ………………….i ……………………………Šar

Zvezde su sjale. Šta bi drugo u ovoj dosadnoj, pustoj noći? Zrakom su upirale u naše snove, smrtne idile u beskraju. Toliko glava nada mnom ćuti, zapravo, ne ćuti, pričaju u horu. Ja sam ležala i cele noći zapisivala. Prihvatam, daću vam jednom da pročitate

Odavno je već svanulo Otvaram oči Koje nisam Ni sklopila Pružam si ruku Da ustanem A drugom Uvlačim dan Oblačim se kao i juče Započinjem priču koja je bez kraja Kažem sebi Ućuti već jednom! I odmah odgovaram Ma kome ti to? . Sunce S naočarima za slepe Pretvara se Da ništa ne čuje

nema pravednika koji nije zgrešio ni grešnika koji nije učinio dobro sada u zvezdama zatim usred mujja svaka reč je nestali svet svako delo zvezda padalica zedj koja u mom grlu vapi potapa bujica njihovih sličnosti