Категорија: Marina Adamović

-1- nekoliko reči zaspalo je na MOM jastuku * nema nade da ih proudim – još uvek su pod SVOJOM metaforom  -2- ogledalo je čekalo cele noći da mi poželi dobar dan * umoriće se i okačiti tamne naočari    -3-   lagano prelistava nečiju poeziju i češe se po glavi * na koricama nepoznato … Настави са читањем “Misli nepoznat(og)e — Marina Adamović”

i krvi i suza i kiše svega ima na tom licu samo očaja ne (ni duše ni bića ni reči) kamon(n)gs

  Ne zaboravi da sunovrat ……………………..postoji drago mi je da sam ljupki primer za to zapravo dičim se time što s vakuuma ……………………… padam nisam se pela samo gmizala nisam letela samo tonula a sunovrat… to je i kad prašina poleti uprkos što pljuvačka  danonoćno radi kamin(n)gs

preda mnom slova od kojih treba sastaviti reč ona u meni su drugačija ne dvoume se i ne mogu se lako izbrisati * boli me glava čeoni i potiljačni deo s prvim je lako – udarim o sto i bol se rasprši u gromki jauk šta ću s potiljkom? bol nemo traje i traje – … Настави са читањем “Redovi — Marina Adamović”

Kovčeg od providnog drveta – zapisa Ristić i pozva me na menuet gozbu Toliko od njega- hvala, zaigra sećanje: Bilo je divno sunčano podne kada sam sedela sa Partenonom… iz kamena je procvetalo čudo nad čudima- osećaj zbližavanja nekada i sada… poljubih to mesto obećah mu “vratiću se, znaš?” i gle! kovčeg od providnog drveta … Настави са читањем “Svetla tama — Marina Adamović”

Da li si ovo hteo da čuješ: nikada me se nije setio jer nema promena koje ne stare sa pamćenjem nikada nije pitao da li sanjam reku ili drvo ili mi snovi miruju u sobi nikada nije bio ovde sve izmišljam pa i pesme da liče na njega Šta si hteo da pitaš? da li … Настави са читањем “Da li si ……. — Marina Adamović”

Zaboravi da su mi misli do lakata u krvi i pokušaj da me voliš kao da izbora nemaš….

Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je skinuo sa glave i seo bez titule na čelu. Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo? Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju, i nastupi mrak …muza …..budan san koji grebe i ujeda u čoporu kljova… “tako bliska Nobelu suprotnošću svojom” čuješ, Ivo? Parti će me lepo … Настави са читањем “Vita sine mei mors est / Vita mihi mors est — Marina Adamović”