Добродошли!
Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.
Стежем тугу
да јој очи поплаве
берем љубичице
и стављам их у недра.
Летим по небу
и скупљам жеље,
цртам дугу
што ми се у рукама игра.
Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.
Моја си сласт
и мој уздах,
и моја песма,
и црвено вино,
што ме за
образе штипа,
и мој украс,
и моје богатство,
и све што,
ми треба.
Сакрила сам
се у тебе
да те чувам.
Упалићу фењер,
ако је мрак,
носићу воду
у свом грлу
да те напојим
ако си жедан.
И увек ћу бити
твој анђео чувар,
само ми реци
да ти требам
и да те моја
љубав чува.
Можда сам цвет
у камену што се крије
и чека кап јутарње зоре.
Можда сам нага песма,
којој не треба пехар и капа,
да би се поносила стихом и речју.
Можда сам сувише стара
и сувише сама
што још увек тебе чека.
И никад се кајати нећу,
што си ме вајао по својој мери
и што ми ниси дозволио да сањам.
Зар ниси чуо
да слово на крају љубави плаче?
Закачило се на вртешку
и прескаче све
што је добро-
Хоће да лети,
и постане прича,
за мене неће
да чује.
Слова се нижу,
у реду мирно седе.
Слово љубави
искочи и побеже,
хоће да се игра,
правила да руши,
по траци више
да се шета.
Слово љубави
мени треба,
по њему живот
да проспем,
ја га тражим,
а он бежи.
Бојим се
да ће бити касно
да га ухватим
у речи.
Сутра ће сванути исто
пробудићеш се забринута,
уплашена, незадовољна.
Све своје проблеме
рећи ћеш једним пољупцем
и навуче се осмех на лице.
Поново ћеш тражити онај цитат
што ти је крао сан
у коме си видела себе
јасније него у огледалу.
А онда ћеш, полако
умирати од досаде
опседнута својим егоизмом
и истом оном сенком
у срцу и души.
Света мајко
Понеси ме изван зла
Да поштујем туђе жеље
И никога не увредим
Света мајко
Научи ме да се молим
И живим живот праведника
И певам о љубави и срећи
Света мајко
Радујем се истини и правди
И желим да будем што боља
И верујем у доброту срца
Света мајко
Загрли нас вером
И спаси и помилуј
Стави ме као печат на своје срце
И немој никад признати зловољу
И огрни се великим стрпљењем
Стави ме као печат на своје срце
И цртај по њему жеље и путоказе
И смеј се животу који је сумњичав
Стави ме као печат на своје срце
И љуби, сањај и маштај за обоје
И немој измишљати несугласице
Стави ме као печат на своје срце
И немој туговати без вере и истине
И молитве која ти отвара врата среће
Волим те и запиткујем
да ли си срећан и што ћутиш
и да ли је туга оно што те мучи.
Волим те и бринем
за љубав у свакој речи
и срећу која зна и да плаче
и радост која зна и да кука.
Волим те и треба да знаш
да ме нико неће одвојити од тебе
због душе која ми је пружила уточиште
и која ме разуме и схвата и кад сам љута.
Волим те и немој да мислиш
да је то навика која нас веже
и која се чуди свему што нас снађе
и раздваја и спаја истог тренутка..!?
Лако је теби
Кад све туге
У теби заспе истог тренутка
Лако је теби
Кад осмехом лечиш
Све што те у животу мучи
Лако је теби
И твојој доброти
Која се далеко чује
Лако је теби
Кад све разумеш
И никад никог не осудиш
Лако је теби
Кад знаш да ћутиш
И бациш бригу на весеље
Кроз мене
У твом времену
Никад није досадно
Кроз мене
Лагано без проблема
Тече твоја незаинтересованост
Кроз мене
У твојој тврдоглавости
Не може се доказати истина
Кроз мене
У твојој непромишљености
Појави се човек без душe
Кроз мене
И твој најмањи уздах
Претвори се у радост и срећу