Аутор: Zdravka Pap

Дрино водо
Жубориш и певаш
Тугујеш и плачеш
За животом који тече

Немој никад стати
И немој се уплашити
Туге која пара срце
За јунаком који гине

Крв и сузе
Никад неће испливати
Са дна реке која чува кости
За слободу и спас отаџбине…

Претеране емоције носе у себи
Драж срца и лепоту душе и никад
Неће остати без иједног проблема

Претеране емоције убију радост
И угуше срећу тугом из срца и душе
И не могу да живе и дишу у неправди

Претеране емоције сагоре душу
И ни једна није иста и све су различите
И никад се не можеш опустити и уживати

Претеране емоције нису добре
У њима је бољка целог света
И суза је њихов лични печат

Исхитрена речју
и у срцу несигурна
кад истином зборим.

Залутала у себи,
никад задовољана
и скројена по теби.

Морала сам погинути
у лепоти твоје душе
и доброти твога срца.

У мојој сам срећи,
која са мном лети
и не могу оздравити.

Обуци се у светлост
Кад делиш љубав
и поклањаш срце

Обуци се у светлост
И чини добра дела
Да их се не сећаш

Обуци се у светлост
И затвори прозоре туге
И откриј доброту душе

Обуци се у светлост
И сијај ко звезда на небу
И испуни све жеље

Обуци се у светлост
И покажи пут незнанцу
И кажи да је све у реду

У очима бљесак,
ватра у срцу
не прелази у срећу;
куцају на врата
да се вежу
у линију живота,
буктиња и сјај
показују пут.
У тами ја те чекам
и надам се
да ћеш доћи,
видим у очима патњу
у срцу милујем сузу,
дођи не питај
како сам жива,
чекање ме одведе у рај,
срце твоје на длану носим,
да му нико не каже:
-помери се мало.

Две кочије,
једна бела,
једна црна…
Која ће прва
на циљ стићи,
све зависи
од жеље,
да ли желиш
да продужиш
или се спремаш
на пут без краја.
Извор је душа,
нек расту
добра дела,
венчај их
са вером
и залужи
РАЈ у души.

Све је моје
Запевало с’тобом
И не желим да те сузом
Дочекујем и испраћам

У твом срцу
Није боравила жеља
И зато је била само моја
И није те могла излечити

И сад тражиш разлог
Да ме не погледаш
И да не знам шта ћу
И како ћу са собом..

Како је лепо
у раскоши душе
сањати и маштати
и руком доброте
измамити осмех.

Како је лепо
гајити у себи
радост и срећу
и покрити перјем
рајске птице.

Како је лепо
лутати по свету
и тражити душу
сличну својој.

Како је лепо
живети у бајци
и градити срцем
бедем поверења.

Желим да си уплетен
У све жеље и снове
Које носим у себи

Одустани од шаренила у души
И вере да ћеш победити успомене
И побећи од судбине која те чека
И заборавити пољупце који лече

Окрени се животу
И немој одустати од себе
И немој бежати од истине
И схвати да је живот један
И да није лепо да се играш

Умеш ли ти
Казнити свој его
И посрамити саму себе

Умеш ли ти
Да љубиш и грлиш
Погледом без речи

Умеш ли ти
Својом добротом
Саградити лепоту срца

Умеш ли ти
Својом искреношћу
Саградити дворац успеха

Умеш ли ти
Седети усамљен
И бити међу својима

Умеш ли ти
Обрадовати срце и душу
И посадити цвет помирења

Умеш ли ти
Сијати и светлети
И никад не потамнити