Добродошли!
Trenutak zore
i trenutak sunca
ne bi dala,
bez njih bi
umrle ptice,
i cveće prestalo
da cveta,
ljubav bi čekala
u mraku,
sunce da obasja
ruke da se spoje.
Tražila bih dugu
da ispuni želje
na ringišpilu
da se vrtim,
i pokupila bih
sve trenutke sreće
i ugradila u sebe.
Slavuj bi pevao
i čekao da sve
trenutke sreće
pokupim u vreću
i ponesem na put,
bez povratka i kraja,
tamo gde cveta cveće
i lepotom diše
i svaki lep trenutak
na čelu ti piše.
Stavila bih
život ceo
kraj jednoga
belog cveta
da miriše
i da krasi
tu prelepu
ljubav našu.
Stavila bih
život ceo
kraj izvora
nekog bistrog
ogledalo da
nam bude,
ljubavi i sreće.
Stavila bih
život ceo
u njegove bele ruke,
da ga mazi i šapuće,
čuvaću ja tebe dušo,
bez tebe bi davno umro!
Pustinja srca
razgovara sa đavolom
ljubav da uguši
i zadavi osećanja.
Pustinja srca
ne traži sreću
ganja nemire i tugu
da se igra.
Pustinja srca
gora od smrti
ljubav kad umre
ostane zrno života
bez kapi vode.
Pustinja srca
bez tuge i sreće
obuzeta mržnjom
nikad ne doživi
da sija i svetli.
Obećala si
da umreti nećeš,
i da ćeš biti na straži,
našeg života ako počne
da nas ispituje.
Obećala si
da ćeš nas čekati,
ispod strehe sa ružom u ruci,
i biti dimnjak i kućni prag
da nas ugreješ uspomenom.
Obećala si
da nas ostaviti nećeš,
i nisi nas ostavila,
ostavili smo mi tebe,
i još se mučiš,
da nisi pogrešila
u ljubavi.
Obećala si
da ćeš nas pratiti,
i kad ne budeš živa,
i obećala si da ćeš
umreti srećna,
što si rodila
zvezde sa neba.
Obećala si
i nisi znala
da je sve teže
da budeš sama.
Nije mi teško
biti sam i star
i gledati mladost
kako raste i buja.
Nije mi teško
bos i gladan
nositi koru hleba
i dati gladnom.
Nije mi teško
deliti ljubav
i gajiti nadu,
i biti ono što jesam,
i ne glumiti budalu.
Nije mi teško
nositi kaput
pun mrava
zgaženog života.
Nije mi teško
učiti, grliti,pevati
i moliti ako treba.
Nije mi teško
ono što moram,
teško je biti
usamljen u borbi
protiv nepravde i laži,
koja krvari u reči,
seva i raznosi
istinu koja plače
i bori se i ne da mira.
O, Bože moj,
tako mi je milo
kad istina
ubedi nepravdu
da je sluša.
Prošlost me zove,
budućnost me traži,
ne znam, šta da radim?
Ako se vratim,
moraću da patim,
ako ostanem,
moram sve da zaboravim.
Budućnost traži
da nju samo pratim,
ime će mi novo dati.
Da li ću moći
sve iz početka,
oni će reći:
-to je ona nova,
neće više
da pati.
Danas bih mogla
da se sakrijem
i ćutim u tišini,
i znam da ne bi
postigla ništa,
ko bi primetio
da me nema,
stari mačak
i njegova zdela.
Danas bih mogla
da kažem da volim,
ceo svet i ne bih
postigla ništa,
zar nekom treba moja ljubav
prezrela, stara i sama,
bez nade u novo sutra,
prošli su dani
mladosti i sreće.
Danas bih mogla
samo sebe da volim
i kupim sladoled sa drškom,
sa decom da se igram,
bicikl da vozim stazama novim,
i znam ne bi postigla ništa,
ne znam da napravim čudo,
i odem na drugu planetu
i postanem robot bez srca.
Ti si moj biser,
uspeo si i zato te volim,
slomio si školjku
i izašao na svetlost.
U vodi od večne
blistave svetlosti,
pronašla sam te.
Oh, poniženja,
kako te gaze
i tvoje dostojanstvo.
Život je moj bajka
sa biserom oko vrata.
Zatreperim često
ko jasika na vetru,
umrem po sto puta
i ponovo se rodim,
i sve ispočetka,
trčim po glavi,
žurim da živim
i bojim se da neću stići,
brige da rešim,
pogledam u sunce
i ono se ljuti,
pusti sve kraju,
nemoj da žuriš
u košulji od svile
– napolju je hladno.
Baci na mene
Sve reči bez glave
Nek poljem teku
I ginu čestite glave
Baci na mene
Sve što te boli
Nosiću sa sobom
I neću prestati
Da te volim
Baci na mene
Proklestvo i strah
Izvući ću se iz svega
Sa željom u oku
Da budem tvoja
Baci na mene
Sramotu tvoju
Sakriću je u njedra
I priznati da je moja…