Добродошли!
Ako ljubiš,
ljubav nek bude
crveno vino,
opij se i pusti
strast da te vodi
i preuzme vlast
u tebi.
Kako bi lepo bilo
da mi dosanjaš san,
za ruku da me uzmeš
i odvedeš u raj.
Tamo gde
ljubav peva
i tuge nema,
kako bi lepo bilo
poljubac da mi daš.
Zar umeo nisi
da mi napišeš
čestitku srca
i ubereš ružu
i obraduješ me
i kap žudnje
utisneš u mene.
Zar umeo nisi
da se raduješ
i napišeš na srcu:
Volim te,Željo moja!
Moli se da nikada
ne budeš sam
i da ruka tvoja
koju mi daš
ne bude u ruci,
koju ne znaš.
Nedostaješ..
Pojavi se na vratima,
donesi mi svetlost
lica tvog i očiju,
koje me vode
u raj prekrasne
duše tvoje.
Sve što čekam
tvoj je glas,
da me pozoveš
u san i ruku da mi daš.
Znam da si od Boga dar
i zato se molim,
da te sve više volim!
Ne nemoj mi doći,
radujem se novom srcu,
koje će da spava
u mojoj sobi zaborava!
Dala bih noćas
i novo srce,
kad bih znala
šta tvoje
srce sanja.
Ne znam
kako ću bez tebe
i tvojih koraka
i pogleda koji jutra
budi i čežnjivog oka
po svetu što luta.
Potraži me
u tvom srcu
tu se krijem
sunce je izvor mojih
nadanja i želja
kad ćeš shvatiti
da smo stvoreni
jedno za drugo.
Dečak sa dve smejaljke
ukrao lepotu i sad se hvali
dovoljan sam sebi a ne zna
da je duša puna tuge kad
nema svog druga.
I posle svega
čudo se desi
suzu mi
pokri oko
i ponese me
bela magla
život da vidim
iz svakog ćoška
i naredi obuj
čizmice života
da obiđem
sve što treba
ponos me povuče
na drugu stranu
i shvatila nisam
kako se igra
igra života.
Po krvavom snegu
Prevrću se zenice
I gledaju da pobegnu
Od žalosti koja kuka
Po krvavom snegu
Prošarana ruža
Ne ume na nebu
Da postane duga
Po krvavom snegu
Čuje se jauk i beda
I nosi tugu u rukavu
I boji se same sebe
Po krvavom snegu
Prepoznaješ istinu
Koja čeka pravednika
U čeljustima grešnika
Po krvavom snegu
Tumaraju đavoli
I nikad siti zlobe
I nikad zadovoljni
Po krvavom snegu
Okrećeš se od slepila
U lancima predskazanja
I sudbine koja te čeka!?
Trenutak zore
i trenutak sunca
ne bi dala,
bez njih bi
umrle ptice,
i cveće prestalo
da cveta,
ljubav bi čekala
u mraku,
sunce da obasja
ruke da se spoje.
Tražila bih dugu
da ispuni želje
na ringišpilu
da se vrtim,
i pokupila bih
sve trenutke sreće
i ugradila u sebe.
Slavuj bi pevao
i čekao da sve
trenutke sreće
pokupim u vreću
i ponesem na put,
bez povratka i kraja,
tamo gde cveta cveće
i lepotom diše
i svaki lep trenutak
na čelu ti piše.
Stavila bih
život ceo
kraj jednoga
belog cveta
da miriše
i da krasi
tu prelepu
ljubav našu.
Stavila bih
život ceo
kraj izvora
nekog bistrog
ogledalo da
nam bude,
ljubavi i sreće.
Stavila bih
život ceo
u njegove bele ruke,
da ga mazi i šapuće,
čuvaću ja tebe dušo,
bez tebe bi davno umro!
Pustinja srca
razgovara sa đavolom
ljubav da uguši
i zadavi osećanja.
Pustinja srca
ne traži sreću
ganja nemire i tugu
da se igra.
Pustinja srca
gora od smrti
ljubav kad umre
ostane zrno života
bez kapi vode.
Pustinja srca
bez tuge i sreće
obuzeta mržnjom
nikad ne doživi
da sija i svetli.
Obećala si
da umreti nećeš,
i da ćeš biti na straži,
našeg života ako počne
da nas ispituje.
Obećala si
da ćeš nas čekati,
ispod strehe sa ružom u ruci,
i biti dimnjak i kućni prag
da nas ugreješ uspomenom.
Obećala si
da nas ostaviti nećeš,
i nisi nas ostavila,
ostavili smo mi tebe,
i još se mučiš,
da nisi pogrešila
u ljubavi.
Obećala si
da ćeš nas pratiti,
i kad ne budeš živa,
i obećala si da ćeš
umreti srećna,
što si rodila
zvezde sa neba.
Obećala si
i nisi znala
da je sve teže
da budeš sama.