Добродошли!
Misli mi
kolaju po glavi
i misle da će
u mislima
pronaći sreću.
Čovek ponekad
laže sam sebe,
da je srećan
i da mu sreće
ne treba više.
Pusti ih, nek idu
dalje od tebe
i nadaj se sreći.
Sreću ne traži
u mislima, one je
drže zatvorenu.
Okrenuću sve misli
u svoju korist
i postati srećna.
Pesmu pevaj,
leti, leti,
bubamaro,
raširi krila,
sreću mi donesi,
ma gde ona bila.
Ja sam te ćutala
i zalutala i smislila
i na kraju prećutala.
Ja sam te ćutala
i nisam znala da je
ćutanje spoznaja.
Ja sam te ćutala
i nisam se iznenadila
da smo pogrešili.
Ja sam te ćutala
i shvatila da se
i ne poznajemo.
Zar nisi čuo
da slovo
na kraju
ljubavi plače.
Zakačilo se
na vrtešku
i preskače sve
što je dobro,
hoće da leti
i postane priča,
za mene neće
da čuje.
Slova se nižu
u redu sede.
Slovo ljubavi
iskoči i pobeže,
hoće da se igra,
pravila da ruši,
po traci neće
da se šeta.
Slovo ljubavi
meni treba,
po njemu život
da prospem,
ja ga tražim,
a on beži.
Bojim se da će
biti kasno
da ga uhvatim
u reči.
Šta je to,
što me za te veže,
tiha narav ili oči tužne,
večna ljubav puna sreće,
ruke tvoje ili pogled iskren,
što se oko mene vrte.
Šta je to,
što me za te veže,
igra tvoja i ples duše,
sačuvana u pogledu
u tvom oku plavom.
Samo tebi sve ću reći.
Šta je to,
što me za te veže,
dušu ti mi greješ,
zavučem se u te bele grudi,
mir mi sve probleme reši.
Potraži me
tamo gde ne pripadam
i gde mi ruke ostaju prazne
i gde sreća beži od mene.
Potraži me u cveću
gde su se suze pretrvorile
u kišne kapi i zalivaju ljubičice
i mirišu isto ko duša kad ljubi.
Potraži me u snovima
ti znaš da te posmatram
i osluškujem kako dišeš
i želje u srcu čuvam.
Potraži me u čekanju
i nećeš pogrešti
i svi će pogledi
osvanuti u istoj želji
i progledaće u nama.
Tišina uspavljuje san
cipelom škripi po snegu
zaborav traži u reči
kaput od kašmira nosi
pesmu peva u rukavu
ćuti i smeje se tragu
ptici kad leti po krugu.
Tišina tihuje u strahu
dok bubanj udara u vrata
spremaš je za izlazak u bespuću
nosiš sa sobom karmin
da precrtaš usne kad kažu
a treba da ćute u nadahnuću.
Tišinu kriješ u jastuku
i čekaš da usni u mraku
nagni se da vidiš
gde su se sakrili crvi
što gamižu ko ljudi
i pitaju kad će tišina
da naredi da ćute
oni što nnemaju
šta da kažu.
Ta ljubav
Okrutna i lepa
Romantična i tužna
Zgažena i nikla
Skrivena i lažna
I danas cveta
I pravi se važna.
Ta ljubav
Besni ko oluja
I pomera granice razuna
I rađa se sa zracima sunca.
Ta ljubav
Neće da prizna
Da je pogrešila
I da se kaje
I da je sama.
Ta ljubav
Izgradi poverenje
I na kraju poludi
Da promeni nešto.
Preseci muk
i kaži naglas
šta misliš o ljubavi
u krilu nesrećnih i tužnih.
Zmiriši svet
poljupcima vrelim
i nemoj da bežiš
od onoga što te čeka.
U čekanju
pojavi se suza
i traži nemoguće
da procveta i postane
cvet ljubavi i sreće.
Smej se
i kad bi plakati hteo
u srcu je radost i sreća
pusti je da igra i peva.
Kosovo polje
puno jauka i krvi
i vere u pobedu
i nade u očima.
Ponos i pravda
vijori ko zastava
u zaspalom oku
srpskog junaka.
Borba u srcu
i bitka do smrti
procvetala u božuru
i porasla do neba.
Svetlost u torbi
i put bez vidika
i raj u srcu i duši
i slava doveka.
Ružo, ružice
lepoto, divoto
seme krasno
i prekrasna bojo
zamiriši mi srce
lepotom tvojom
o kako ću ružo
ja bez tebe…
kad duša moja
krene daleko
seme da mi je
iz duše da nikne
mirisom zamiriše
i ruža počne da diše.