Добродошли!
Нема пролећа
у твојој коси,
негде у мени
зове ме туга
да ти плетем
венац среће.
Од овог
прелепог бехара
сузе ми очи,
стегнута песница
гњечи твоју тугу,
не дам јој да дише.
Пролеће ме зове,
да се кријем
у мирису љубичице,
да осетим дах пролећа
и да му се предам.
Потражи ме,
у лету птица
почињем да живим,
хоћу да окитим
твоју косу
и заденем
за моју душу.
Моје туге
у црној ноћи
болују и плачу.
Моје туге
у срцу тишине
чекају да ме
обликују по себи.
Моје туге
у крилу анђела
сијају и светле
и траже срећу.
Моје туге
боје се себе
и не желе у
себи да ћуте.
Твојом лепотом
заголицах машту
на небу и земљи.
Твојом лепотом
додирних усне
и пробудих љубав.
Твојом лепотом
зауставих сузе
и насмејах лице.
Твојом лепотом
настаних се у теби
и створих рај у души.
Не пружај руке
и не моли човека,
и буди дрво и цвет,
и гледај високо,
и сањај да течеш
и пловиш по небу
и сијаш ко сунце.
И немој да кукаш
и немој да плачеш,
и немој да паднеш!
И буди лепота и радост,
и носи доброту у срцу и души,
и цвркући, певај, и играј.
И загрли све на свету,
и обрадуј, и пољуби,
и љуљај , и тепај,
и буди им мајка,
жена и сестра.
И немој да ћутиш
и чучиш у мраку,
и чекаш милост
и Божију помоћ.
И полети ко птица,
и маштај и сањај,
и моли, и праштај,
и немој стати,
и немој пасти,
и расти и цветај
у последњој
капи живота.
Страх те може
направити будалом
и навући завесе на очи.
Страх те може
одвући у провалију,
да никад из ње не изађеш.
Страх те може
љуљати у крилу
и натерати да полудиш.
Страх те може
сачекати у мраку
и убити истином.
У ноћи без сна
тражим миловања,
плетем венац среће
и уплићем твоје срце.
Туга ћути,
остала је искра
у пепелу да светли,
из наде се рађа жеља,
да ћеш доћи и донети
своје срце и речи ћеш:
-Твој сам мила моја!
Светлост си мог ума
И радост и срећа у којој певам
И борба у којој нема победника
И жеља у којој летим
И слика у којој уживам
И нада у којој чекам
И сан у ком нема твог лика
И осмех кад ти се спомене име
И слобода у којој раширим руке
И не могу те љубити срцем
И не могу се радовати сунцу
И чекати да се појавиш изненада
Песме се пишу
И кад си тужан
И кад си срећан
И ноћу и дању
И кад си мрзовољан
И кад не желиш да ћутиш
И кад не желиш да причаш
И кад си сам у себи
И кад си уморан
И кад си болестан
И кад си забринут
И кад си исцрпљен
И никад без стиха
И песме дишу
И саме се пишу
И стихове слажу
И певаш и играш
И плачеш и тугујеш
И никад ти није доста
И цео би живот претворио
У песму у којој станује
Љубав, лепота и доброта
Успомене су
Најлепше бајке
Са срећним крајем
Успомене су
Цвет у срцу и души
И туга која расте
Успомене су
Тајне које ћуте
И срећа која пева
Успомене су
Слике и речи у срцу
И сновиђења у души
Баци на мене
Све речи без главе
Нек пољем теку
И гину честите главе
Баци на мене
Све што те боли
Носићу са собом
И нећу престати
Да те волим
Баци на мене
Проклетство и страх
Извући ћу се из свега
Са жељом у оку
Да будем твоја
Баци на мене
Срамоту твоју
Сакрићу је у њедра
И признати да је моја..!?