Аутор: Zdravka Pap

У ноћи без сна
тражим миловања,
плетем венац среће
и уплићем твоје срце.

Туга ћути,
остала је искра
у пепелу да светли,
из наде се рађа жеља,
да ћеш доћи и донети
своје срце и речи ћеш:
-Твој сам мила моја!

Светлост си мог ума
И радост и срећа у којој певам
И борба у којој нема победника

И жеља у којој летим
И слика у којој уживам
И нада у којој чекам

И сан у ком нема твог лика
И осмех кад ти се спомене име
И слобода у којој раширим руке

И не могу те љубити срцем
И не могу се радовати сунцу
И чекати да се појавиш изненада

Песме се пишу
И кад си тужан
И кад си срећан
И ноћу и дању
И кад си мрзовољан
И кад не желиш да ћутиш
И кад не желиш да причаш
И кад си сам у себи
И кад си уморан
И кад си болестан
И кад си забринут
И кад си исцрпљен
И никад без стиха
И песме дишу
И саме се пишу
И стихове слажу
И певаш и играш
И плачеш и тугујеш
И никад ти није доста
И цео би живот претворио
У песму у којој станује
Љубав, лепота и доброта

Успомене су
Најлепше бајке
Са срећним крајем

Успомене су
Цвет у срцу и души
И туга која расте

Успомене су
Тајне које ћуте
И срећа која пева

Успомене су
Слике и речи у срцу
И сновиђења у души

Баци на мене
Све речи без главе
Нек пољем теку
И гину честите главе

Баци на мене
Све што те боли
Носићу са собом
И нећу престати
Да те волим

Баци на мене
Проклетство и страх
Извући ћу се из свега
Са жељом у оку
Да будем твоја

Баци на мене
Срамоту твоју
Сакрићу је у њедра
И признати да је моја..!?

У причи
у којој и ђаво
има право да каже
шта мисли и како треба
истина никад није прогледала.

И све је у лажи
и забораву који нас тера
на нови почетак.

У безобразлуку
и истини која вришти
никад речи
која нас води
у нову будућност.

И сад се кајеш
у тишини и самоћи
што ниси рекла
гласно и јасно
оно што чекаш.

Господе, спаси ме од
безбожника и неверника.
Они ме вређају, газе, псују
и нападају са ђаволом.

Господе помози ми
и растерај непријатеље.
И ако су ми они помогли
да се приближим вери.

Избави ме од грешника
посрнулих и бездушних.
И среће у којој нема тебе.

Пружи ми руку и спаси ме
од гордости и нетрпељивости
и жеље да побегнем од вечности.

Твоје је нешто
пронашло моје нешто
и признало да ме воли.

И узалуд
кад је душа
почела да пости
и пресушила у жељи.

Заузет собом
ниси приметио
да сам побегла
од свега у себи.

И увек до краја
и никад да остане
нешто у нама.

Богу ја се молим
љубави да ми дода.
Молим се
за душе тужне
из корова које ничу
и не знају да из душе
и цвеће може да цвета…
Душа тужна
цвету кад
приђе ближе
трн је убоде.
Зар чуо ниси
кад се нађу
душе сродне
миришу једна
на другу.
Узми душу драгу
крај своје је посади..!

Дај ми, Боже,
конац ко конопац,
да се могу
љуљати у сну!

Дај ми,Боже,
крушку изнад куће,
да је једем
затворених уста!

Дај ми, Боже,
све што срце жели,
да помогнем
себи и другима!