Аутор: Sead Vejsilović

Дао си Хипократову зеклетву
да ћеш за пацијента увек бити ту
да ћеш га лечити дању и у сред ноћи
да ћеш дати све што је у твојој моћи
како би спасао живот нечији
и како би у свом послу био успешнији.

Немој бити ловац
на проклети новац
због којег можеш добити суспензију
а тек што си стигао пред пензију.

У ниједној установи не би могао за хлеба зарадити
то нипошто не требаш себи радити
да због новца заувек напустиш радно место
јер на неки начин, то је твоје престо.

Због бројних операција си стекао славу
зато памет у главу
немој да мимо свих коментаришу баш тебе
преобрати пажњу мало на себе.

Што нисам тамо неки Абдул Карем
па да имам свој харем
од њих четрдесетак
а може и педесетак
ма колико год да их имам
само нечим да се занимам.

Да сам у Арабији рођен
па свим тим богатством вођен
да поседујем нафтне деривате
новац, авион, кола и две-три јахте
у изобиљу бих имао жена тад
не би седео у четири зида као сад.

Харем би се само пунио
нипошто се не бих бунио
имао би све бољу и бољу
за животом бих имао још већу вољу.

Оне које би ми посебне биле
још већу пажњу би придобиле
због њих би све камиле продао
и даноноћно бих с њима Сахаром ходао.

Ал ето, нити сам шеик нити Арапин
па да им дам свој лични пин
колико год хоће новца да подижу
и из ноћи у ноћ различите у моје одаје да стижу.

Kaldrmom se čuju nanule
što ih nose mlade i lijepe bule
žure stići kući prije akšama
oči im lijepe kao aršlama.

Jedna od njih mi mila srcu postala
eh kad bi još malo na sokaku ostala
da je u onim šalvarama gledam
iz duše je nikome ne dam.

Za tom bulom patnji nema kraja
to zna sva moja raja
rajo moja prenesite joj selam od mene
neka je prati sva sreća gdje god da krene.

U šeheru mi srce ostade
zbog bule što na tren stade
okrenu se i pogleda
caklenim očima poput leda.

Боже, помози свим оболелима од опаке болести
нека само буду лепе вести
од стране онколога
не дај Боже да задеси болест ни непријатеља мога.

Зрачења, хемијотерапије
ништа од тога лако није
молим те Боже од свег лошег ти спречи
ми би још да чујемо од наших вољених речи.

Колико год да је човек моћан и јак
када га убија тихи убица звани рак
не може се од њега ишчупати
пада у депресији и у тузи пати.

Има и оних који хвала Богу то преброде
али ипак миран живот не воде
увек њима та сугестивност влада
да опет баксузлук њима не завлада.

То је болест много подмукла
од једном је се у телу увукла
и за тили час све снове срушила
у телу је се попут врпце ушила.

Устанем ујутру
попијем једну љуту
одем до трафике
по цигарете, новине ил неке часописе
да видим какве су данас донели прописе.

Нових прописа ни на видику
једино из дана у дан пуне црну хронику
о убиствима, крађи, одљуби
и понеком самоубици који се сам уби.

Лепог нема ништа да се прочита
реалност је то очита
по петоро мртвих сваког дана
ни не излази ми се из стана.

Покушавам колико могу да се усредсредим
па по недељу дана у четири зида седим
не излазим никуд нити ме к напољу ишта вуче
знам да поштени муку муче
док ови одозго све одобравају
при том на све то слепце изигравају.

Данас је најсрећнији дан за мајку
дочекала је да јој син доведе снајку
дочекала да сина свог ожени
да је снајка коначно одмени.

Снајка ће све мере предузети
ствар у своје руке ће узети
чистиће, куваће, пеглаће
све од себе за свог драгог она даће.

Од ниједног посла неће одустати
сваког јутра у шест ће устати
да спреми доручак и да са свекрвом кафу попије
своју брижност према новој кући нимало не крије.

На посао испраћа свог мужа
кад се врати с посла следи јој од њега ружа
умеси хлеб, направи слатко, нешто скува
и најбоље што уме децу гаји и чува.

Мењају сопствено тело
од црног у бело
желе да имају изглед ђавола
само њихово лице је пуно бола.

Бог их је дао како је он желео да буду
а они добијају неку идеју луду
к мењањем личног описа
не плашећи се Божијег прописа.

Ту је такође и мењање гениталија
апсолутна психо аномалија
мушкарац жели женско бити
а девојка са партнерком лакше везу наставити.

Двадесет и први век се није требао ни догодити
свима њима се мора угодити
без обзира на грехе сви они своја права имају
живе онако како сами бирају
против Божије заповести
не марећи што ће их све то у пакао одвести.

Кажу: Види каква мачка
а она цела вештачка
кажу: Види каква риба
а она уснама под да ориба.

Она јадна напухана цела
над њом се свела
читава свита паразита
да ли је то у реду, нико да се запита.

Градом ходе као да су свет освојиле
напухане образе пудером обојиле
пудер жилетом да скидају не би се посекле
умишљене да су популарност стекле.

Ретко ко у данашњици да заволи ону природну
сви желе ону себи сродну
што нема мозга ни грам
кад видим каквих све има, боље је бити сам.

Џаба је мени таленат за песништво
кад не могу пронаћи право издаваштво
које ми може изаћи у сусрет да објавим свој рад
док сам још у снази и млад.

Неколико њих сам контактирао
сваку реч написану сам бирао
како ћу је написати и уредити
себе ка остварењу сна морам убедити.

Полу голе, педери и наркомани се
појављују
у јавности своје срамоте објављују
дају им колико год желе простора
најезде глупостима као из тора.

Глупе чине сретним
нама с талентом и паметним
не дају да искажемо истину и праву културу
кроз поезију, ликовно, спорт или ти литературу.

Ја не знам да ли сам луд или не
али ме све ово и те како брине
сва ова међународна збивања
због којих се требају поставити питања.

Зашто то раде? Шта им је циљ? Докле ће то да траје?
Кад ће престати један другог да издаје?
Што мора толико народ да настрада?
Зашто су веће цене а све мања зарада?

Када се буду добили сви одговори
можда ће следити и коначни договори
за мир, стабилност и сву друштвену заједницу
а можда упознам тад праву и искрену верницу.

Дај Боже да се стиша и да наступи мир
да престане њихов гнев и хир
иначе ће отићи дођавола планета цела
од рата, загађења или куга бела.