Аутор: Sead Vejsilović

Одједном ју је нестало
тринаест дана се ништа није о њој знало
у потрази је кренула цела маса
али о њеном проналаску ни трага ни гласа.

Цела се држава на ноге дигла
не би ли каква добра вест стигла
уз бригу, веру и надање
не слутећи да ће за целу нацију доћи страдање.

Невини анђео којег је Бог створио
заувек је нажалост очи своје затворио
ушавши у рај са душом честитом
без трунке греха и истинитом.

Сво то зло које је доживела
ко зна кроз шта је све проживела
јадна, гладна, жедна и намучена
далеко од својих гажена и претучена.

Заборавити се никада неће то недело
нити то анђеоско насмејано лице бело
које је ведрило док би се смејало
којем се нажалост није дало
да оствари своје дечје снове
нек јој душа почива у миру кроз векове нове.

У потрази смо за здрављем
у потрази за слављем
у потрази смо за лепим женама
у потрази смо за ниским ценама.

У потрази смо за нечим лепшим
у потрази за нечим успешним
у потрази смо за пријатељства права
у потрази за осећајности која су здрава.

У потрази смо за новим животом
у потрази смо за већом новчаном свотом
у потрази за успешном каријером
у потрази да се не сретнемо са баријером.

У потрази, у потрази и само у потрази
живот нам прође у потрази
за нечим што је је лепше и боље
за нечим што ће нам донети више воље.

Вечито смо у некој потрази
уз које следе и победе и порази
али све док не кренемо у потрагу
тапкаћемо у једном те истом трагу.

Ене онај што је дебео и смешан
мора да је много јешан
с јелом не може да престане
где ли му све оно стане?

Ене онај што је сув и мршав као грана
сигурно му не да јести нека рана
која га прати и због које нема апетита
добога шта му је, народ се пита.

Ене онај што је спор и неспретан
ене онај што је брз и спретан
ене оног како изгледа тужно и самачки
ене оног како изгледа сретно и момачки
ене онај како је као зец плашљив
ене онај како је храбар и неустрашив.

Ене оног, ене овог, ене оно, ене ово
откад је света и века ништа нема ново
сем коментарисања других
тако већ низ векова дугих.

Толико њих је волео
ниједној није одолео
на крају је остао сам
све то како иде, одлично знам.

Из малог места у велики град
питајући се где је она сад
она његова вољена
никад пребољена.

Прави је боем био
тугу је ‘лечио’ тако што је пио
много је пио и волео
на крају се и разболео.

Три дана је у кафани пио без престанка
због њиховог растанка
ту и песма настала
како је једна љубав нестала.

И тако болестан он је писао и певао
о многим љубавима је сневао
ишао је из болнице да би правио концерт
заиста је био турбулентан тај његов свет.

Није се изборио с болешћу
отишао је мислећи о оном пролећу
када ју је срео док је киша падала
док је она другом припадала.

О њему је и филм снимљен
заувек ће остати у народу омиљен
вечно ће живети с његовим песмама
за све оне којима се срце у делиће слама.

Ма која кравата и одело
обуј опанке па правац на село
да видиш шта је права лепота и милина
кад осетиш мирис зрелих јагода и малина
кад узмеш самлевено брашно из старог млина
који се у још старијој воденици налази
кроз коју свака кап воде свој жубор проналази.

Јабука нека роди доста као дуња и шљива
да их не нападне разни паразит ни гљива
стабла кречом окречи
па у јесен добру ракију печи.

Кад осване дан ујутру
попиј по једну љуту
уз чен или два белога лука
тад од тебе бежи свака мука.

Ори, сади, жњи, пласти, ливаду покоси,
намири стоку, ал не дозволи да ти ико пркоси
ти си свој на своме, домаћин си прави
избалирај сено и крај реке одмор направи.

Уз своју жену, децу и целокупну имовину
живи сретно и дуго на своју мировину
само што даље од града бежи
тамо је живот из дана у дан све тежи.

Да ли имало осећања имаш
престани да ме дираш
не јављај се и не пиши
мене из живота избриши.

Имаш ли имало осећајности
за сваки грех нека ти Бог опрости
али само немој то од мене тражити
нити ми се за било шта мемој пожалити.

Одлази од мене, нестани
одлично глумиш али с тим престани
знам сваку твоју фору и све лажи
некога другог за издају потражи.

Заборави да си ме икада упознала
и да си нешто о мени сазнала.

Коначно сам мир и тишину пронашао
без тебе сам се одлично снашао
коначно сам пронашао мир и тишину
не гушећи се у ону исту прашину
коју би подигла уз твој бес и хир
коначно сам пронашао тишину и мир.

И најјачи буде поражен па изгуби
зато воли и жели страсно
признај све што осећаш и љуби
док не постане касно.

Уживај све док можеш
пиј, једи слано, слатко, масно
једном ћеш свакако заувек да одеш
нећеш моћи жалити када постане касно.

Сваки тренутак проведи у смеху
све што радиш нека буде красно
свуда око себе можеш пронаћи утеху
не узјогунуј се јер биће касно.

Касно, све ће постати касно
чак и прекасно
зато, касније не чекај никада
ко зна да ли ће тог каснијег бити икада.

Моје боли се не могу залечити
мене не може нико спречити
да те волим и песме да ти пишем
како, како из сећања да те избришем.

Ти си моја љубав, понор и нада
где ли си сада
куда ли те воде сјајне звезде
док мисли и даље ка теби језде.

Не могу да се опоравим
немогуће је да те заборавим
сваким даном тугујем све више
тако је кад ти се судбина очаја запише.

Тражићу те по целоме свету одустати нећу
све док с тобом не будем имао срећу
проклињаћу себе а твоје очи желети
тек ћу уз њих моћи мирно умрети.

Пола века се ради да би се скућило
онда дође зло време коме ником није мило
па сав труд и покућанство преко ноћи пропадне
како може некоме рат да се допадне.

Фотељаши само задатке постављају
напаћени своје домове остављају
у рушевинама и гарежи
под којима неколицина мртвих лежи.

Ко може мени гарантовати
да се неће сутра и овде заратовати.

Коме год рат постане мио
вазда му у кући исти био
коме је год рат мио постао
тај је знајте без памети остао
ком год постаје мио рат
треба га добро искарат.

Сирија, Украјина, Палестина, Ирак или Иран
свеједно нигде ниједан рат није сам од себе биран
Сирија, Украјина, Ирак, Иран или Палестина
само је једна истина
а то је да без обзира на исходе мораш бити јак
да л’ била Сирија, Украјина, Палестина, Иран или Ирак.

Из мале земље је скалпелом у свет пошао
до звања Академика је дошао
захваљујући својим трудом и радом
давајући другима шансу за новом надом.

Први у свету је неке новотарије изумео
једино је он то и умео
транс-генитална хирургија је за њега била страст
спасите друге била му је част.

С краја на крај света је ишао
скалпелом је свако место обишао
како би неког спасао мука
Богом дана је била његова рука.

Толико операција је одрадио
чак је и хумано свој посао радио
али себе није могао спасти опаке болести
да је умро јавиле су вести.

Великан Перовић Сава се неће заборавити
вечно ће у многим сећањима боравити
оставивши у хирурзији дубог траг
уз широк осмех, мио и драг.