Аутор: Miroslav Krnjeta

Alfa i Omega
početak i kraj
iznad svih i iznad svega
otvara,zatvara epohe kosmičkog kruga
gde tvori i završava moćne sile galaktički događaj.
Jedino on postoji oduvek i zauvek
suveren svemira
jedinstven u celom svemiru,
neshvatljivo ljudskom umu neograničen
bez vremena i bez prostora
jer božja ruka sve kreira.
Preko nepoznate vansvemirske granice
vreme ne postoji,
samo za materiju prolaznu prašinu
nevidljiva granica stoji i otkucaj sata
vreme broji.

On prouzrokuje da postane
On prouzrokuje da nestane
početak i svršetak
prvi i poslednji.
Koji jest,koji beše,koji dolazi,
svedržitelj
sve što je bitno,suština i bit,
put,istina,ljubav,život,smrt,
božja ruka povezuje svaku nit.
Van prostora i vremena
pored naših srca a daleko na prestolu
večna tajna čoveku,
sila tvorca moć svemirom nosi
stvaranja i uništenja nedokučivu apoteku
i ništa o kristalno čistoj svetlosti
neće slučajno saznati neko.
rađa i gasi zvezde
drži kosmički točak sudbine
kroz koji božanske energije jezde,
putuju svetlom zvezdana polja hrane
silaze do zemaljske flore i faune
sve živi od ljubavi svetle topline
i vraća se ocu na tronu vasione.

Gospod reče:Ja sam onaj što jest
jedini bog osim mene drugoga nema.
Doći će sa oblacima i ugledaće ga
svako oko i zaplakaće zbog njega
sva plemena zemaljska
ima ključeve od smrti i pakla.
Gospodar svih elemenata u prirodi
neuporedivi zakonodavac,sudija,arhitekta,
beskrajna ljubav,izvor svih izvora ljubavi,
sa ljubavi svet izbavi,ceo svemir pravi.
Alfa i Omega
početak i kraj,
završava i počinje
svetlo novog kruga
gde je kraj tu je i rađanje.
Božjom rečju stvoren svet
Božanski logos stvara iz ničega,
životni pokretni princip sveukupne prirode
sveti duh koji je iznad materije
Bog Otac nestvoren,bespočetan,večan.

Ne poznaješ mirise cveća
a sudiš šta je nesreća a šta sreća
ne znaš ni kako se pali sveća
a govoriš sve je trulež i kanta smeća.
Imaš velika znanja sveta
ali ne vidiš kako lipa cveta,
sve znaš a ne znaš ništa
nemaš hrabrorsti da skreneš sa puta
da zaviriš levo i desno
osetiš lepo,a ne da grmiš samo besno.
Šetaj malo kroz vatru malo po ledu
oseti neuništivu ljubav,oseti mračnu bedu,
šetaj predelima mraka i svetla
videćeš i crnog i zlatnog petla.
Šetaj otvorenog uma
otključaj zaključana čula
videćeš nema samo ravnog zelenog druma
da ima svetla i nade a ne samo bola.
Pusti ljude neka govore na papiru
neka ostave srce u peru
slovima naslikaju životnu eru
jer reči i dela nikad ne umiru.
Nemoj olovkom ubijati ljude,nadu,boga,
svet živi a u nebesa nije kročila tvoja noga.
Razumem tvoj trn bola i tuge
hodao sam jarugama smrti i kuge,
ali dirnuo sam šareno svetlo duge
osetio vozove crne i svetle pruge.
Gledaš dole ali pogledaj malo gore
videćeš da i tamo postoji nepoznato more
nije sve zemlja i grob
pa nisi čoveče ispranog uma rob.
Mrtva usta ne pevaju
mrtvi ljudi ne sanjaju
kao mi ne piskaraju,
u nekim drugim sobama stanuju,
tu gde gledaš nema reči
život i bog se ne slave
sklapaju se večno umorne oči,
a ti živ sudiš olovkom pognute glave.
Srce ti je u kavezu gneva
zato ogorčeno i tužno peva,
ali to si ti mili čoveče
ne gledamo svi isto zvezdano veče.
Ostavi se groblja i razočaranosti
dozvoli zaleđenoj duši tople svetlosti,
oseti talase druge duše
jer i njih mračne misli guše.
Skini gorčinu sa duše,izuj sjajne cipelice,
pa zagazi bos preko hladne oranice
preskoči tu nerazumevanja granice
naći ćeš se u zlatnim poljima pšenice.
Ne sudi mi prijatelju
ne očekujem da me razumeš
ne gazimo istu zemlju,
iz svojih cipela na mene gledaš.
Zato opet kažem šetaj druže
jer nisi ispod moje kože.
Šetaj i osluškuj srca čula
nećeš galamiti nema ništa,
shvatićeš da u ovoj kući
bez granica
ima apsolutno svašta.

U današnje vreme ljudi su zaboravili jednu vrlo bitnu stvar.
Sve ovo što se nama danas dešava,razni problemi,nepremostive prepreke,egzistencijalna ugroženost,
siromaštvo,neshvaćenost,ljubavni jadi,bolest,porazi na raznim poljima,tuga,patnja,izdaja prijatelja,
zaslepljenost i zatucanost,stradanja i ratovi,potraga za smislom života…Sve ovo dešavalo se ljudima i pre hiljdu godina,jedina razlika je što tada nije bilo struje,napredne medicine,aviona,računara,tehnologije koja nam je omogućila udoban život i komfor.Ciklus je isti okreće se od postanka civilizacije i čovečanstva.
Mudri ljudi su sve svoje pobede i poraze,zaključke iz raznih perioda života,iskustva iz celog svog života
zapisali u knjige,stavili su na papir formule za prelaženje prepreka i savete za sva vremena,ostavili čovečanstvu da ih vodi kroz magle bez lutanja u budućnost.Jer životno iskustvo je najveće bogatstvo,
čovek bez njega je kao bez lične karte ne postoji,nema svoj identitet.
Kada bi ljudi otvorili knjige i čitali verovatno bi svako ponaosob našao lek za neku neprelaznu reku ili problem,ali uzalud knjige se zatvaraju i kao ukras stoje na policama skupljajući prašinu.
Kažu pametan se uči na tuđim greškama a lud na svojim,sve je zapisano zašto se onda mučiti
i hodati bos po trnju pri tom udarajući glavom u svaki zid na koji naiđemo.
čitajte narode i učite na tuđim greškama manje će vas boleti glava jer to nam je mapa mudrih,iskusnih ljudi.

Čovek je izdržljiv stvor.čovek je biće koje se na sve navikava,
i ja mislim da je ovo njegova najbolja definicija.
FJODOR DOSTOJEVSKI

Bez rada i bez normalne lične svojine čovek ne može sa živi,kvari se i postaje zver.
FJODOR DOSTOJEVSKI

Uskraćivanje zadovoljavanja duhovnih potreba teže pada čoveku od svih
fizičkih muka.                                                                                    FJODOR DOSTOJEVSKI Настави са читањем “CITATI MUDRE MISLI I POUKE-Miroslav Krnjeta”

Sveti arhanđele Mihajlo
komandante i zapovedniče nebeske vojske
nebeski vojvodo,arhistratiže bestelesne sile.
Molim te sačuvaj me od neprijatelja,bolesti,tame i zla,
hvala što si uz mene kada padam,posrćem i kad sam u grehu
jer i tada mi pružaš tvoju svetu prečistu ruku
podižeš me i pokazuješ pravi put.
Sveti arhanđele ispred tebe stoji
čovek grešan nečistog srca
koji se bori za spasenje i sa samim sobom,
sam ne mogu da dobijem bitku jer je neprijatelj prejak
zato molim Gospoda i njegovu vojsku za pomoć.
Moćno čuvaš carstvo nebesko
sa mačem i tasom pravde u rukama,
molim te Mihajlo nemoj me poseći
znam da sam garav od greha
ali ću se boriti da očistim misli mračne
i da iščupam korov zla iz srca.
Molim te sveti arhanđele Mihajlo
pomozi u borbi jer sam običan slabi čovek
koji ne može poraziti moćnog neprijatelja
bez pomoći Gospoda i tebe svetog ratnika nebesa.
Zato te ničice molim Mihajlo
smiluj se na mene grešnoga i slaboga
budi uz mene daj mi snage i hrabrosti
i sačuvaj me tame i propasti
molim te izvedi me na put svetlosti.
Gospod bog Isus Hrist sada i svagda
i u vekove vekova,
u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.

Domaćine digni čašu
i pozdravi goste
vesela srca izgovori zdravicu,
neka ti ikona danas
svetli zaštitniku svecu.

Porodica neka bude jedna sveća
neka ti dom ispune ljubav i sreća,
pokloni se zaštitniku arhanđelu Mihajlu
zahvali se bogu i svom čuvaru anđelu.

Trpeza ti bila blagosiljana darovima
da ne oskudevaš danas praznim ćupovima,
dobre ljude za slavskom trpezom
dočekaj osmehom i tradicionalnim pozdravom.

Budite radosne duše i puni ljubavi
u miru i zahvalnosti sveće upalite
neka porodica i bljižnji slavu slavi
danas za zdravlje i blagostanje nazdravite.

Sveti arhanđele Mihajlo molimo te
sačuvaj slogu porodice i prijatelje drage goste,
ugrej toplinom ljubavi domove
unesi mir u duše svima koji te slave.

Slavi srbine vojvodu nebeskog
po običajima očeva i tradicije naroda srpskog,
ne zaboravi dedove i starine
nazdravi u njihovo ime.

Upalite sveće i kolač blagodarite
domaćini veselite se i vino nek se pije,
srdačno i toplo prijatelje dočekajte
kako valja i dolikuje krsnu slavu proslavite.

Crkvena zvona javljaju
svete liturgije pevaju
veliki praznik objavljuju,
slavi se danas Mihajlo bogu odan
jer danas je braćo Aranđelovdan.

Nema ništa
apsolutno mrtva tišina
duboka mračna praznina.

Hladnoća kosmičkih dubina
odsustvo životvornog duha
čista razarajuća praznina
gluvonemog posrnulog vazduha
ništavilo bez prostora.

Ne postoji opipljiva granica
nema vidljivih zidova
tamna beskrajna tamnica
avetinjski vrtlog bez umova.

Zona večnog mraka,
bez života
ili barem sivog kamena
samo čistina pustih crvotočina

Užasavajuće pustare
paklenih vrata
večnog ništavila kvaka.

Bezizlazni vakum crnog ćupa
proždire zalutalo na putu
kao kosmičko čudovište
crna rupa.

Usta gladnog levijatana
mrtvom tamom lutaju
prazan beskraj alavo gutaju.

Ništa ne ostaje
ništa tu ne stanuje
nema tvari,
nema daha,
gola prostranstva ničega
samo nevidljivih dubokih virova
potapajuća plima
i zastrašujuće bezživotna praznina.

Solunski lave i zapovedniče
pravoslavni vojniče među svetiteljima
viteška ikono svetog ratnika
iscelitelju bolesnih i nevoljnika zaštitniče.
Vera u Hrista boga ti je mač
radi nebeskog cara odbio si cara Maksimijana
da širiš bezbožništvo i paganske idole,
nisi posekao Hristovo stado
nisi spalio srcu hrišćanske prolistale grane
svoje mučeništvo zagrlio si osmehom rado.
O sveti vojvodo Dimitrije mirotočivi
kako si lagano ostavio titule
razdelio zemaljsko blago,
Hristu predao volju i srce
odeven u rite poput prosjaka skitnice
pohitao u mračne muke tamnice.
Verno si čekao kraj staze,
srce je želelo
i čekalo samo Isusa Hrista,
u mraku tamnice pevao si gospodu
mirno primao trnje smireno čekao presudu,
bezbožni idolopoklonici cara Maksimijana,
u sred molitve probiše te kopljima.
Veliki pravoslavni svetitelju
mnogih naroda iscelitelju,
svi hrišćani pravoslavni te slave
gore sveće kandila se dime
od Rusije do Grčke obale plave
čitaju se molitve za sveto mučeničko ime.
Srpski narod te praznuje i slavi
poštuje žrtvu hrišćanskog vojnika
uspomenu na verno srce stradalnika,
molitve i svete pesme
posvećuje svetiteljskoj glavi.
Srbi te slave kao Mitrovdan
domaćini kade domove i diže se zdravica
moli za blagu zimu za pune žitnice,
dva grada nose tvoje sveto ime
Sremska i Kosovska Mitrovica.
Sveti velikomučeniče Dimitrije mirotočivi
u oblacima ovenčan u večnoj slavi
sediš uz ljubljenog gospoda Isusa Hrista
pored nebeskog prestola
sa kojeg rajska svetlost blista.
Na zemlji prihvatio si mučeničku krunu
srcem za Hrista ostao veran do kraja,
telo i mošti mirno ti počivaju u Solunu
a duša nagrađena večnim poljima raja.

Ležim u brezinom hladu
odmaram po vrelom danu,
gledam u zelenu granu
slušam živahnu sunčanu livadu.

U blizini leži grabov gaj
veliki hlad i ledeni vazduh
mami me,zove,osećam vapaj,
zamalo ustadoh i njemu krenuh.

Piljim u grabov hlad hipnotisan
kao u transu dezorijentisan,
hladan je previše taman
grane šapuću dođi provedi ovde dan.

Trava ispred gaja nešto krije
nešto gleda.nešto vreba,
taj grabov hlad je poput zmije
kida žrtve kandžama jastreba.

Mračni hlad na granici livade
tama iz njega privlači,
nema puteljka,guste paprati blokade,
tu život ne zalazi,taj hlad ima oči.

Tu ni pauk ne plete mreže
nepoznato zlo po hladovini struže,
crni hlad uvija se u vir
tamo čeka gladni šumski pastir.

Talasi jezivo hladnog vazduha
dodiruju nos osećam uznemirujuće mirise,
ovaj hlad je kuća nevidljivog zloduha
ovo je mesto šumske crne mise.

Sa livade se povlači sunčev zrak
sunce zalazi dolazi sumrak,
prekidam začarani trans,napuštam brezu,
uplašeno srce leti preko livade
uz zastrašujuću jezu.

Ne zanosi se uobražena elito
niste sami na svetu
ne pripada samo vama žito
imate i vi gospodo ahilovu petu.
Zašto mislite samo na slavu
da delite ljude odakle vam pravo,
a kad se treba suprostaviti lavu
onda cinično aplaudirate malom čoveku
i kličete uz podsmehe bravo.
Šta vi stvarate i gradite
sedite i samo o sebi mislite
od rada čovečanstva živite
obične ose se plašite.
Ne grade se mostovi samo za vas
nego umišljeni miševi za sve nas,
ko ste vi da sudite o čoveku
niste bogovi kraj dolazi i vašem veku.
Pogledajte istini u oči
nemate hrabrosti treba to moći
lako je mudrovati i kreirati
a drugi trebaju za vas ginuti.
Kome vi pričate o moralu
ko ste vi da određujete živote
zavirite u sebe pa onda u ogledalu
shvatićete da ste žabe bahate.
Kad sve znate sprečite rat
a vi se krijete okačite o tuđi vrat
čekate neka bolja vremena
a teret stradanja neka padne na tuđa ramena.
Ko ste vi šta zamišljate
u svojoj mašti živite od priznanja
u fotelji sujete živite
od realnosti života krijete se iza žbunja.
Velikim ljudima ne treba ime  i ordenje da se kite
oni žive u realnosti i ne pate od sujete,
pleminiti časni ljudi puni vrlina
vode svoj narod do zlatnih visina.
Pustite ljude koliko ko može
ne ponižavajte ih i ne gulite im kože
svaki čovek ima svoju svrhu
svako putuje ka svom vrhu.
Šepurite se kao paunovi mnogo se zanosite
visoko ste uzleteli sa izmišljene piste
sletite malo na zemlju
okanite se samoljublja okrenite se čovekoljublju.
Original ste nosorozi
u starosti nemate mudrosti,sanjate o slavnoj stazi
za crvenim tepihom i peharima puše vam se uši
džaba braćo u stare dane prazni ste u duši.
Gde vam je mudrost
imate znanje a ne poznajete milost
gde su vam vrline
od nosa vidite samo visine,
ne možete vi da stvarate
živite u bajci i ego hranite.
Zečevi mislite da ste aristokratija
e smrtnici obični vi ste svetska parodija,
mislite da ste bogom dani
vi ste naduvani sebični patlidžani.
Pružite ruku čoveku kad pati
a ne,dragoceno vreme vam krati,
kad cvonjka nemate znate da ječite
narod lažete i zamajavate,
jer bože moj
kako će priglupi siromasi bez elite.
Ne znate da pustite vodu u toaletu
a vi ste konstruktori na važnom letu,
bez muke radničke ruke
vaše ideje nikad ne bi isplovile iz luke.
Kad je nevolja znate da uzmaknete
a kad prođe,busate se i hvalite,
prazne duše hladna srca
važna vam je samo svečana vrpca.
Prepotentna gospodo niste vi elita
vi ste nadobudna cirkuska svita,
nemamo iste domete,živote,ciljeve,ali su ljudi isti,
i rudari,zanatlije,trgovci,seljaci koji seju i žanju žita
oni su kreativni marljiva ruka plemenita
a vi ste krpelji iskompleksirani egoisti.
Zato petlići manje stvarajte u umišljenoj glavi
izađite iz fotelja osetite malo težine života
ne sudite drugima i samo ja u slavi,
zavrnite rukave pa malo radite
kreirajte,stvarajte,gradite,komponujte,
za svoj narod za čitavo čovečanstvo
pa ćete možda jednog dana
postati ponos naroda
prava vrlina,
plemenita i hrabra elita.

Sveta Petko velika podvižnice
iz pobožne i imućne porodice,
rođena u Epivatu na obali mramornog mora
ostavila si zlato i krenula
tamo gde je večna rajska zora,
slavimo te svetiteljko
i sveće ti palimo.
Malo dete ide stopama Gospoda
brat Jevtimije istim putem hoda,
milostinju delila bogaljima i siromasima
saosećala boli sa bolesnima.

Zovu vas crkvena zvona
ostavljate bogatstvo,
pratite svetlo nebeskog bastiona
da se anđelima okružite.
Zamonaši se posta episkop galipolja Jevtimije
sveta Petko ti zagrli monaški zavet
u Carigradu u crkvi svete Sofije,
dobi monaško ime Paraskeva
napuštaš prolaznu trulež sveta
odlaziš iz svilenih vrtova,
molitva i borba radi Hrista
je tvoje sveto polje krstova.
Put vatrenih iskušenja
gde se najteže bori za spasenja,
u grotlu Jordanske pustinje
radi Hrista boga
asketski se podvizavala penjala stepenicama
do rajskih visina.
Čistotom duše,ljubavi prema Gospodu,
srca poput buktinje
uzdizala se ka svetlom tronu svetinje.
Odricanjem si usavršavala dušu do starosti
srce čistila blagošću i dobrotom
išla putem Hristove blistave svetosti
postom,božanskom ljubavi i svetom molitvom.

U snu ti se anđeo javi
zapovedi vrati se na rodnu grudu
telo od duše mora da se rastavi,
telo predaj zemlji grobu
dušu predaj bogu
da te među svete u večnu svetlost stavi.
Sveta Petko stanuješ sa anđelima u raju
gledaš božansku harmoniju
vrtove koji večno blistaju,
tamo gde se nagrađuju dobra dela
žrtva za Hrista,
Sveta Petko tamo tvoja duša večno blista.
Velika svetiteljko klanjamo se do poda
ti si isceliteljka i zaštitnica našeg roda
molimo te da sa kalemegdanske crkve
uvek nas krepi,čisti,leči,
tvoja sveta voda.
Krsna slavo čuvarko porodičnih domova
molimo te za zdravlje
i očisti srca naša od zlog
i nečistog korova.

SREĆNA SLAVA
SVIMA KOJI SLAVE SVETU PETKU!!!