Аутор: Miroslav Krnjeta

Čim nestane pravila jedan za sve,svi za jednog,otadžbina je samo
obično ime.                                                          PETAR KOČIĆ

Budi radan i vredan član otadžbine,jednom rečju,budi ono što
treba da budeš-častan čovek.                          PETAR KOČIĆ

Otadžbina je njiva na kojoj se neprestano seje i žanje.
Mi žanjemo šta su sejali naši preci,a sejemo da imaju
šta žeti naši potomci.                                     PETAR KOČIĆ

Bez otadžbine ne bismo imali predaka,a bez njihovih tekovina
ti bi isto onako ubog i bedan kao što su divljaci.     PETAR KOČIĆ

Sumnja je klica i koren poraza.Ali ako sumnju hranimo nadom,
iz nje mora nići uspeh.                                LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ

Nikada sebe ne upoređujem sa drugima.Ja sebe upoređujem
samo sa sobom.Ono što jesam sa onim što sam htela da budem.
Mislim da je jedina mera uspeha koliko smo se približili ostvarenju svoga
sna.                                                             LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ

Onaj ko izgubi nadu,prihvata ono što mu se nudi.
A ko prihvati ono što mu se nudi,odriče se sopstvenog sna.
LJILJANA HABJANOVIĆ ĐUROVIĆ

Kukavičluk je najgori porok.
MIHAIL BULGAKOV
Činjenice su najtvrdoglavije stvari na svetu.
MIHAIL BULGAKOV
Shvati-jezikom možeš skriti istinu ali oči nikad.
MIHAIL BULGAKOV
A čarolija zna se,kad jednom započne,ništa je više
ne može zaustaviti.                        MIHAIL BULGAKOV

Poricati grešku-dvostruka je greška.
MONTESKJE
Gordost je štit budala.
MONTESKJE
Većina ljudi sposobnija je za velika dela nego
za dobročinstvo.                          MONTESKJE

Ko hoće da upravlja ljudima,ne treba da ih tera
ispred sebe već da ide za njima.    MONTESKJE

Ono što je istina u jednom vremenu,u drugom
je zabluda.                                          MONTESKJE

Prepiru se samo intelektualne nule.
OSKAR VAJLD
LJubiti znači nadmašiti samog sebe.
OSKAR VAJLD
Kad sam bio mlad ,verovao sam da je novac najvažnija
stvar u životu.Sad kad sam ostario-to znam.
OSKAR VAJLD
Pesimista je čovek koji od dva zla izabere oba.
OSKAR VAJLD
Čovek je najmanje svoj kada govori o sebi.
dajte mu masku i reći će vam istinu.
OSKAR VAJLD
Gde je života tu je i nade.
ŽIL VERN
Sloboda je vredna plaćanja.
ŽIL VERN
Vozovi,kao vreme i plima,ne zaustavljaju se ni
za koga.                                         ŽIL VERN

More je sve.ono pokriva sedam desetina zemljine
površine.Ono odiše čistoćom i zdravljem.Ono je
beskrajna pustinja,gde čovek nikad nije usamljen,
jer oseća da život ključa na sve strane.
ŽIL VERN
Nostalgiju sam izbacio iz upotrebe.Reč nostalgija
znači povratak bolu.                         DUŠKO TRIFUNOVIĆ

Jednom svetu jedan pesnik jedne vrste je sasvim dosta.
DUŠKO TRIFUNOVIĆ
Pokušavao sam biti kao ostali.Onda sam video
da mi nije potrebno.Biti kao drugi znači završiti
svoj posao.                                            DUŠKO TRIFUNOVIĆ

Čim čovek počne da postoji,očito je da ga uskoro
neće biti.da će umreti.                        DUŠKO TRIFUNOVIĆ

Ja nisam oslobodioc.Oslobodioci ne postoje.
Narod sam sebe oslobađa.                ERNESTO ČE GEVARA

Revolucija nije jabuka koja padne kada joj dođe vreme.
Ti si taj koji je treba naterati da padne.   ERNESTO ČE GEVARA

Rizikujući da ispadnem smešan,dozvolite mi da kažem
da je pravi revolucionar vođen velikim osećanjem ljubavi.
Nemoguće je zamisliti iskrenog revolucionara kojem
nedostaje ova osobina.                             ERNESTO ČE GEVARA

Ako se treseš od muke na svaku nepravdu,
onda si moj drug.                                       ERNESTO ČE GEVARA

Bolje je umreti stojeći,nego živeti na kolenima.
ERNESTO ČE GEVARA

Care ne puštaj liturgiju
da ti narod ne nadmudri miliciju,
u mladosti si dizao tri prsta
a sad se plašiš pravoslavnog krsta.

S kim da delimo jaja,
imali smo mikijevu radionicu
vrati je da gosti budu šilja i paja
kad ispred vrata imamo policijsku stanicu.

Mani se Bečkog valcera
uloge Bečkog kelnera pravi detlić Pera,
zaigraj kolo preko naše oranice
bez priče brate posej malo pšenice.

Nemoj u svetski hor,pusti dirigente visine
pa će valjda i nama sunce da sine
jer care kad mahne palicom dirigent iz Vašingtona
zaboravi se otadžbina,znam brate moraš globalno da misliš
a ne možeš ni jednu opštinu da očistiš.

Ali zato glasnici dele kutije bombona
kako car nosi rešenja spasonosna
lepo vam je sunce sa vaših prozora
bolje da ste zaključani sigurni ste od raznih faktora,
da vas ne zavede Elvis Prisli
njegova pesma da vam ne pomuti misli.

Cela nacija fudbal igra
trener zabrinut da nas ne zarazi loša sredina,
bolja je izolacija i zagrljaj karantina
učili ga treneri što ga vrte kao čigra.

E nema više ni Če Gevara
da glasno ruše ove zidove prevara
nego razvila se trula kukavičja gnezda
pa eto sad sad znamo kako je drvo zvezda.

Sad će najezda puževa golaća iz irske
opaki su,moraćemo svi pod maske,
opet će ceo svet u ćeliju
priznajem dugo nisam gledao ovakvu parodiju.

Čovek se čoveku klanja
pravi zamišljene idole,
okreće leđa božanskom oblaku
zaklinje se smrtniku
živi za trule ideje
i uzvikuje lažne parole.
Evo cara našeg hranitelja
euforično ljubi prolaznog vladara,
zaboravlja na raspetog spasitelja
na jednog jedinog cara.
Ovima je do bahanalija i vladavine
prodaju laži i krune za dukate,
nebeski car je kristalni put istine
koji ispuni sve zavete.
Kaži kome trčiš čoveče
kojem caru tražiš čašu utehe
kad udari stradanje a vatra peče,
duša pati a zemaljski car
ne gleda suze i ne pere grehe.
Kruna zemaljska je dah
moćni vladar je na kraju prah,
kruna nebesa nad nebesima
je večna i nad svim carevima,
nema kraja njenoj moći i slavi
ona je na svetoj božijoj glavi.
Ovi bahati carići likuju po vilama
a gospodnji dvor je šator
nad nebesima,
njima treba zlato,razvrat i moć
koje bedne figure ograničene vremenom,
otac, sin i sveti duh poseduju i dan i noć
život i smrt,vlast nad celom vasionom.
Sešće kruna gospoda na tron Jerusalima
izgoreće laži ovih bednih vrana kao trava
srušiće se bogatstva dvoraca i krune sa glava
jer jedan je car nad carevima,
okružen vojskom anđela heruvima i serafima
gospod je pravda i istina
nebeski car večno vlada
sveprisutna svetlosti kruna
sve vidi i nikad ne spava.

Šta je sad ljudi
slušate medije i glava ludi.
zašto kupujete tamjan
ako vam je um prazan,
a da rekli lekari,
pa čekaj to su oni koji su se smejali
veri.
Smrt dolazi u goste u krevetu,njivi,
poslu,rovu,
ni na na jednom ne možeš
pobeći krovu,
zašto onda strah i panika
kad čekaš dolazak crnog konjanika.
Što si zatvorio srca prozore
a ne znaš šta je sledeće zore,
nećeš da ljubiš voljene
jer idu horde korone
e moj mili čoveče sramota
bacio si svetlo kad je naišla prva
golgota.
Pišem uz pivo i cigarete
daleko sam od svetlosti svete,
šta sam ništa prašina i prošlost
dolaze lastavice da zidaju budućnost.
A zida bez boga nema
evo sad sad se vidi rode napaćeni
od straha se jeca nebesima,
a pre minut dva bezbrižno srećni.
gadiš se krsta i ikona
a kukaš,joj korona,
gde je bog ubio vernika
a lekar oživeo smrtnika,
kakva je knjiga istine
takvi su putevi sudbine,
živeo bi da sudiš
ali nećeš da gubiš
ne ide tako bahati brate
olabavi malo ega kravate.
Pitam se dokle tako
da li je sve naopako,
ili je ovo obmana i zabluda
koju smislila moćno opasna luda.
Opet se zida vavilonska kula
opet se u zlato laž diže
ali priča vam je trula
jer božija ruka sve stiže.

Vidim čekaju me lisice
možda je robija moj put
pravo u podrum policijske stanice
sve sam pokušao uvek prut.

Pljuvao sam  krv od muke
radile su dan i noć moje ruke
po letnjoj vrelini i žestokoj zimi
a seme rada neće da se primi.

Idu leta vidim sebe budalu
uzalud gudim po pokvarenom gudalu
srce dao za poštenu maslinu
a uvek dobijem trulu malinu.

Čemu onda muka i trud
kad se nasučem na ništarije sprud
tamo me uvek sačeka beda
a kosa sve više seda.

Borio sam se ljudi gurao sam braćo
ceo život kao sizif kamen
a ti stalno u stopu nedaćo
pogrešio sam stazu od kad sam rođen.

Nemam vremena za lažne nade
to u tuđim baštama sade
nego veži ruke gospodine sudija
od ove bede bolja je robija.

U meni nema nadanja klice
znam čekaju me lisice
skočio sam u pogrešan rukavac
u srcu sam okoreli zlikovac.

Kraj Dunava i malene Vuke
Vukovar je izdržao muke
to je bilo devedesetprve
jake snage tad su nasrnule

Nasrnule protiv Srbadije
kojoj onda lako bilo nije
prva žrtva Petrova je gora
Vukovar se oslobodit mora

Krajišnici sa Petrove gore
za sve pale drugove se bore
koliko je krvi proliveno
telo naše Srpsko napaćeno

Oj Krajino ti svima zahvali
njima što su za te život dali
Bože mili biće nama mira
niko ne sme Krajinu da dira

SLAVA JUNACIMA VUKOVARA
OSIJEKA I VINKOVACA.

Otvorile se kapije Jerusalima
jagnje Božije u hram Oca prima,
jaše magarca simbol mira
bez mača  na konju koji galopira.

Trijumfalan doček vredan cara
Jerusalim dočeka svog pastira,
Došao je Mesija proročanstva dan svane
prostiru odežde,cveće,palmine grane.

Raduj se narode došla kruna nebeska
pevaj Jerusalime evo Božijeg sina
prate ga apostoli i anđela vojska
vraća sjaj gori Siona.

O Hriste nosiš svetlosti krunu na glavi
dolaziš care sveti da besediš o miru i ljubavi,
Jerusalime dome Gospodnji
došao je prvi i poslednji.

Nedelja u Jerusalimu sve slavi Hrista
putem tvojim rasute palme i cveće
do trona nebeskog čuje se pesma sreće,
sveti grad od Gospoda blista.

Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim
pod nebeskim šatorom plavim,
narod radosno kliče stigao je sveti
od Jerusalima preko okeana slave se Cveti,

Oblak događaja najavljuje
smrt Lazara iz Vitanije
biće život,biće smrt
bliži se osuda i krst.

Umre Lazar najavi stradanje
Hrist dolazi pokazuje vaskrsenje
četvrti dan Lazar ustade
pobeda Hrista i početak osude.

Nevernima beše dosta čuda
dolaze muke,izdaja i osuda,
Hristovo poslednje čudo iscelenje
Lazarevo vaskrsenje,dolaze dani
stradalne nedelje.

LJubav pobedi smrt
srce biserno čisto napravi obrt
duša čisto nebo baci kamen
ruka prijatelju vraća Lazaru plamen.

Hrist je ljubav nebeskog cara
ko veruje u mene ima život večni
odagnaj sumnje strah tamni oblačni
jer Hrist u subotu vaskrese Lazara.

Neka zvone crkvena zvona
nek se čuje molitva iz svakog doma,
srca naša nek se slože i budu pitoma
spojimo duše i budimo čvršći od betona.

Volimo se braćo i sestre
živimo svi kao jedno biće
jer kroz ljubav pobeda sviće,
sa ljubavi u nama sve nevolje izvetre.

Jaki čuvajte i negujte slabe
sad pokažite vašu snagu,
hrabrost je čin ljubavi tera strahove
koji grabe
budite svetionik izgubljenima u strašnom arhipelagu.

Ugasimo vatre opake pošasti
voleći bližnjega sa utehom i nežnosti,
svim srcem ljubimo svoje najmilije
svaki čovek nam je deo familije.

Smirimo srca i prosto samo volimo
pobedimo paniku,strah,predajmo se ljubavi
snaga ljubavi je izvor koji uvek izbavi
jer kroz ljubav Gospodu se molimo.

Jedni druge pazimo kao oči
za stradalog svi ko jedan u vatru
da se skoči,
ne zaboravimo žrtvu Gospoda Isusa Hrista
za ljubav prema nama raspet je na mukama krsta.

LJubav je žrtva bezuslovna
štit od zla,Božija hrana duševna,
tom svetlosti ozarimo lica
nek nestane straha,ispunimo ljubavlju srca.

Mračni dani,teška vremena
na nama je kako nositi teret bremena,
ali kao što vetar prašinu briše
prestaće i ove crne kiše.

U međuvremenu braćo i sestre
volimo se još više!!!

Bog je zaustavio smrt zbog
litije,kako neće virus!

Glupo mi je što pišem o korona
virusu kad svi pišu i što
treba i što ne treba.Ali radi
mojih ljudi napisaću da znaju
kako da se vladaju…

Od svih virusa najopasniji su
virusi zavisti i gordosti.
Oni kad mutiraju dobijate
bes,depresiju,zluradost,
Bogoborstvo i svaki vid
nemorala…Oni su mnogo
opasniji od virusa o kojima
se piše godinama:pileći,
svinjski,korona i drugi.
Ovi virusi mogu,ako je čovek
nemaran da dovedu do smrti
tela a ovi o kojima ja pišem
dovode do smrti duše što za
sobom povlače i svaku bolest
tela i to postaje stanje dok
konačno ne postane večno stanje
raspada čoveka…

Kada bi se  ljudi tako revnosno
borili protiv zavisti i gordosti
i mržnje kako su poskakali da kupe maske,dele
recepte leka,izbegavaju
potencijalne zaražene,
nagomilavaju namirnice-ovaj
svet bi bio raj..Zamislite
samo da idete putem i vidite
čoveka za kojeg ste čuli da je
napadao svoje zaposlene zato
što je gazda i zato što mu se
može,i on vam pruži ruku a vi
ga pogledate popreko i kažete
da ne želite da se zdravite
sa gordim čovekom koji se
iživljava nad drugim ljudima
jer ima više para od njih!
Tako nešto ja još nisam čuo da
se desilo!Već baš suprotno
utrkuju se ko će mu stisnuti
ruku jer je moćan!Ali se zato
desilo meni i mom prijatelju
svešteniku da u toku svećenja
vodice juče-čovek neće da
poljubi krst zbog virusa.

Shvatate li o čemu pričam?

Revnost za fizičko zdravlje,
koje mora propasti svakako
pre ili kasnije,a nemarnost
za dušu koja čini ličnost
čoveka čovekom,je postalo
danas obeležje svakog čoveka
21 veka.Zato je preteško
da Gospod prodre u srce
čoveka.Preteško!A znamo da
ništa ne raste u mraku već
samo na suncu.U mraku se samo
gmiže i zmija…

Što se tiče tih strašnih
bolesti,ne brinite se.Samo se
brinite da budete blizu Boga.
U poslednja vremena Gospod
će prvo slabe uzimati,da ih
poštedi onoga što sledi.
Slabi ne poste,ne idu u crkvu,
ne pričešćuju se i ne idu u
litije…

Da li znate da od kako sam
krenuo u litiju za Ostrog i
do moje prve litije u Bijelom
Polju,7 dana niko nije umro u
Velikoj Plani u mojoj parohiji
sve dok se nisam vratio
15 dana!Inače sahrane bude
svaki dan i po dve ili tri.
Nekad bude dan dva bez sahrane
ali ne više od toga.Pošto sam
starešina Crkve Vaskrsenja
Svetog Lazara u Velikoj Plani
na groblju(tu se obavljaju
opela)od kako sam krenuo
od nedelje do prve litije u
Bijelom Polju u sledeću nedelju
-nije bilo nikakve sahrane
niti se moja crkva otvarala
za opela..tek po završenoj
litiji i kad smo uzeli dan
odmora sahrane su krenule i po
3 dnevno,a u mojoj parohiji nije
bilo nijedne dok nisam došao
iz krsnog hoda.

Dakle Gospod je za smrt dao
zabranu  za 7 dana nad celim
gradom a šta mislite da svi
litijamo zajedno?!I posle
se mi pravoslavci bojimo
bolesti.
Živite
normalno,dišite,nasmejte
se,volite,postite i pustite
Bogu da odluči jagnjad od
jaradi.

NAPISAO OTAC PREDRAG POPOVIĆ